Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

Radio UZIVO!!!

18.07.2017      Džejn Ostin na novoj britanskoj novčanici od 10 funti

Guverner Banke Engleske Mark Karni predstavio je danas novu novčanicu od 10 funti na kojoj se nalazi lik omiljene britanske spisateljice Džejn Ostin ispred jedne od najstarijih engleskih katedrala, tačno 200 godina od njene smrti, prenosi Asošijeted pres.

U govoru u Vinčesterskoj katedrali u južnoj Engleskoj Karni je rekao da novčanice služe kao "podsetnici kolektivnog sećanja zemlje", i promovišu svest o veličanstvenoj istoriji Velike Britanije i ističu doprinose njenih najvećih gradjana.

Džejn Ostin je sahranjena u Vinčesterskoj katedrali.

Nova novčanica koja treba da bude puštena u opticaj 14. septembra je najnoviji pokušaj banke da napravi bezbednije novčanice. Ona je odštampana na polimeru, kao i nedavno izdata novčanica od pet funti na kojoj se nalazi Vinston Čerčil.

Džejn Ostin, koja je imala 41 godinu kada je umrla, pisac je omiljenih dela kao što su "Razum i osećajnost", "Gordost i predsrasuda" i druga.

18.07.2017     Leposavić: Zapaljen automobil

Automobil marke BMW zapaljen je pod nepoznatim okolnostima u ponedeljak ujutru, u Leposaviću, saopšteno je iz Kosovske policije, a prenosi KoSSev.

Slučaj je prijavio vlasnik automobila, srpske nacionalnosti, nešto posle 4 časa. Požar su ugasili vatrogasci, a povređenih nema, dodaju iz KP-a.

Ostali detalji nisu saopšteni.

18.07.2017     Republikanci nastavljaju sa planom za ukidanje Obamakera

Lider republikanaca u Senatu SAD Mič Mekonel rekao je danas da će Senat uskoro glasati o novom zakonu koji bi ukinuo veliki deo zakona bivšeg predsednika Baraka Obame o zdravstvenoj zaštiti, prenosi Asošijeted pres.

Senator iz Kentakija je priznao da zamena Obaminog zakona republikanskim neće uspeti, dan pošto je dovoljno republikanskih senatora izrazilo protivljenje stranačkom predlogu.

Mekonel je rekao da će Senat narednih dana glasati o zakonu koji bi ukinuo veliki deo Obaminog zakona i stupio na snagu za dve godine, i dodao da će tako Kongres imati vremena da napravi zamenu.

Ipak, izgledi za takav zakon su mali. Demokrate se tome protive, a sa njima se slažu i mnogi republikanci jer brinu da bi taj dvogodišnji period uneo pometnju na tržište osiguranja i bio politički štetan po Republikansku partiju.

18.07.2017     Konstitutivna sednica Skupštine Kosova 27. jula?

Koalicija PDK-AAK-Inicijativa očekuje da će se konstitutivna sednica Skupštine i glasanje o novoj vladi održati 27. jula.

Izvor iz predsedništva rekao je za list "Epoka e re" da se sednica neće održati ove nedelje, jer je 40 poslanika u inostranstvu na odmoru.

Čak su i zamenik predsednika PDK-a, Enver Hodžaj i član Predsedništva AAK-a, Muharem Nitaj, nagovestili da će se rasprava održati sledeće nedelje.

Kandidat za premijera iz koalicije LDK-AKR-Alternativa, Avdulah Hoti, izjavio je da ne veruje u tvrdnje PAN-a da ima dovoljno glasova.

Sastali se zvaničnici Samoopredeljenja i LDK-a

Zvaničnici Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova sastali su se u ponedeljak u Prištini kako bi razgovarali o mogućnosti za zajednički put i mogućoj koaliciji među njima.

Vest o sastanku Samoopredeljenja i LDK-a potvrdio je za Klan zvaničnik Samoopredeljenja za saradnju sa medijima, Škodran Hoti.

"Diskutovano je o putu napred i nekim od programskih pitanja," rekao je kratko Hoti za Klan.

Susret zvaničnika Samoopredeljenja i LDK-a dogodio se i pre nekoliko dana.

Aljbin Kurti, kandidat Samoopredeljenja za premijera, rekao je u Zoni debate na Klanu da se na sastanku razgovaralo o velikim pitanjima, a ne o raspodeli mesta u njihovoj eventualnoj zajedničkoj vladi.

18.07.2017      Nove američke sankcije Iranu zbog raketnog programa

Trampova administracija obelodanila je u utorak nove ekonomske sankcije protiv Irana zbog njegovog balističkog programa i potpirivanja regionalnih tenzija, saopšteno je u Vašingtonu.

Ove mere su usledile dan nakon što su američke vlasti upozorile Teheran da ne sledi duh sporazuma o nuklearnom programu koji je potpisao sa svetskim silama, prenosi Rojters.

Minisarstvo finansija navodi da su kaznene mere uperene protiv 16 entiteta i pojedinaca zbog podrške “ilegalnim iranskim ili transcanionalnim kriminalnim aktivnostima”.

Sankionisane institucije i pojedinici su optuženi za podršku iranskoj armiji ili Revolucionarnoj gardi razvijanjem dronova i opreme, brodova i nabavkom elektronskih kompomenti.

Takođe, oni su “orkestrirali krađu američkog i zapadih softverskih programa koji su prodati iranskoj vladi”, saopštava američko Ministarstvo finansija.

18.07.2017      Usvojen sporazum za učešće Kosova u programima EU

Savet za spoljne poslove Evropske unije usvojio je juče Okvirni sporazum između Evropske unije i Kosova za učešće u programima EU, potvrđeno je iz kosovskog ministarstva evropskih integracija. Vlada Kosova je za prvu godinu sporazuma - tokom 2018., predvidela učešće u četiri programa - Erasmus +, COSME, Evropa za građane i Kreativna Evropa.

Sporazum stupa na snagu "uskoro", navode iz ovog ministarstva i dodaju da će se Kosovu omogućiti da bude deo 17 programa EU-a koji pružaju finansijsku podršku korisnicima kao što su studenti, naučnici, NVO-i, opštine, regioni, mediji, umetnici.

Zahtevi Kosova da se omogući pristup ovim programima su dugogodišnji i proces je do usvajanja bio dug, navode dalje iz ministarstva za evropske integracije i dodaju:

"Nesumnjivo, ovo će stvoriti nove mogućnosti za saradnju između Kosova i EU, uključujući i razne članove našeg društva u procesu saradnje sa njihovim kolegama iz EU i regiona."

Okvirni sporazum između EU-a i Kosova potpisan je decembra prošle godine.

17.07.2017      EU uvela dodatne sankcije Sirijcima zbog hemijskog napada u aprilu

Ministri vanjskih poslova EU odlučili su da u ponedjeljak uvedu sankcije za još 16 Sirijaca zbog njihovih optužbi da su odgovorni za hemijski napad na civile, početkom aprila u mjestu Kaj Šejkun u provinciji Idlib u kojem je stradalo blizu 80 ljudi među njima i dvadesetoro djece.

Osam od 16 osoba kojima su uvedene nove snakcije, su visoko rangirani vojni zvaničnici, a ostali su naučnici, za koje zvaničnici EU navode da su bili umiješani u proliferaciju i isporuku hemijskog oružja.

Sankcije koje podrazumijevaju zamrazavanje finansijskih sredstava i zabaranu putovanja u 28 EU država, sada se primjenjuju na 255 osoba koje je EU označila odgovornim za "nasilnu represiju nad civilnom populacijom u Siriji, koje imaju koristi ili podržavaju sirijski režim i ili su dio, ili sarađuju sa takvim osobama".

Uz pojednice na meti sankcija je još 67 entiteta, čija su finansijska sredstava zamrznuta.

Osim pojedinaca i kompanija, zvaničnom Damasku je uveden i naftni embrago na izvoz i tehnološku opremu koja se može koristiti za nadledanje i presrijetanje internet i telefonske komunikacije.

Sve sankcije uključujući i novouvedene mjere biće na snazi do 1. juna 2018.

17.07.2017      Glavna žena "odreda smrti" ID dolazi s Kosova

S prostora Kosova u redovima ID u Siriji i Iraku bore se ukupno 44 žene, dok ih je iz BiH 60, podaci su Kosovskog centra za bezbednosne studije.

Najpoznatija Albanka sa Kosova koja se priključila terorističkoj grupi je Ćamile Tahiri, stara samo 23 godine.

Trenutno je, prema pisanju kosovske štampe, na celu kampova za obuku žena džihadista „Islamske države” u Siriji, a smatra se i jednom od najradikalnijih žena-ratnika ID sa ovih prostora, prenosi Sputnjik.

Pod njenim patronatom, desetine Albanki sa Kosova, iz Albanije i Makedonije stiglo je u redove Islamske države. Njena desna ruka je Laura Huseini, takođe sa Kosova, koja je u ovu grupu privukla i muža i brata.

Njihova uloga nije samo da budu „neveste džihadista”, kako se misli, već mnogo šira i važnija i od ucešća u borbama. Njihova uloga je prevashodno vrbovanje novih članova iz celog sveta, i to uglavnom preko interneta.

Sputnjik navodi da ID u svom sastavu ima više brigada koje čine samo žene, od kojih je najpoznatija zloglasna ženska brigada Kansa. Formirana je početkom 2014. godine, a ime je dobila po Kansi, arapskoj pesnikinji iz najranijih dana islama.

Brigada ima više uloga, a osim hakovanja i vrbovanja, bavi se cak i ubistvima i održavanjem strogih pravila života u ovoj grupi, kao što je, na primer, sprečavanje odnosa muškaraca i žena bez prethodnog dogovora, prenosi B92.

Žene, pripadnice ove grupe, imaju između 18 i 25 godina, a medu njima ima i mnogo žena sa Zapada, koje su vrbovane preko interneta, i koje su primile islamsku veru. Obuka u ovoj brigadi traje oko mesec dana, članice nose oružje, i mogu da budu borci ili žene koje su neka vrsta policije unutar redova ID.

Vode ove terorističke organizacije smatraju da su žene potrebne njihovoj grupi jer žele da prikažu da su organizovano društvo „zasnovano na porodici po izvornom tumačenju islama”.

Neočekivano, ali u ovu brigadu primaju se pre svega visokoobrazovane žene. Prednost imaju one koje se bave internet tehnologijom, ili su iz ekonomskog sektora, a to su, pre svega, žene sa Zapada. Evropski, a pre svega britanski mediji u više navrata su izneli brojku od 80.000 žena koje su na neki način povezane sa ID ili tako što su se priključile ovoj grupaciji ili im pomažu novcano ili su takozvani spavači u državama Evrope.

Ova najpoznatija ženska džihadistička brigada je u aprilu 2017. objavila video za zapošljavanje ženskih hakera, tvrdeći da je do tada hakovala više od 100 društvenih medija, i to tokom samo jednog meseca.

Žene u ovoj vojnoj formaciji su raspoređene prema zaduženjima. Najmlađe čuvaju decu koja se rađaju u redovima ove terorističke organizacije. Što se Kosova tiče, procena je da su žene sa ovog područja od 2015. do danas rodile trideset sedmoro dece ciji su očevi islamski džihadisti (brakovi sklopljeni po njihovim zakonima).

Žene koje imaju do 22 godine zadužene su da na društvenim mrežama pridobiju članove na osnovu „potlačenosti muslimana i njihovih prava”, skupljaju novčanu pomoć i stvaraju ćelije u državama Zapada. Treća grupa zadužena je za poznanstva i „sklapanje brakova” muškaraca koji su u ID-u i žena koje traže muževe.

Na meti su najviše žene iz Amerike, pre svega pripadnice mlade i siromašnije populacije koja je sklona upoznavanju preko interneta, a uz to još i lakoverna. Prema američkoj štampi, u oktobru 2014. godine, tri srednjoškolke iz Denvera su pobegle sa nastave kako bi stigle na let za Siriju, nakon četovanja sa pripadnicama ID-a.

Ovaj problem uočila je i američka vlada, pa je na posebnom okruglom stolu pod nazivom „Žene i terorizam” ne samo ukazala na to nego su pozvani u pomoć" i eksperti za državnu bezbednost, kako bi se našlo rešenje.

Diskusija o porastu priključivanja žena ID-u završila se tako što je konstatovano da se pripadnice ID posebno lako infiltriraju u izbegličke grupe i kampove, što im kasnije otvara prostor za stvaranje mreže na teritoriji na koju stignu.

U izveštaju pod nazivom „Povezanost žena u ekstremnim mrežama”, koji je objavljen u časopisu „Sajens advanses”, navodi se da i žene iz ID-a imaju „superiornu umreženost” u odnosu na muškarce. Iako muškarci, navodi sagovornik ovog lista, dominiraju u brojevima, ova studija otkrila je da žene imaju „superiornu mrežnu povezanost na kolektivnom nivou”.

Prenose regrutne poruke, fajlove, molitve, audio i video propagandu, povezuju udaljene delove ekstremističke mreže i kanališu fondove, zbog cega su esencijalne za opstanak čitavog sistema.

17.07.2017      EU razmatra uvođenje dodatnih sankcija Sjevernoj Koreji

Evropska unija saopštila je u ponedjeljak da razmatra pooštravanje sankcija koje su uvedene Sjevernoj Koreji zbog prvog testiranja interkontinentalne balističke rakete, kako bi se spriječio dalji razvoj nuklearnog oružja te zemlje.

EU je u saopštenju osudila ranije sjevernokorejsko testiranje kao "ozbiljnu prijetnju po međunarodni mir i bezbjednost" i pozvala na obustavljanje takvih mjera.

Uz postojeće sankcije, navodi se u saopštenju, EU će "razmatrati dalje prikladne odgovore" u koordinaciji s partnerima i UN.

EU je takođe podržala napore Južne Koreje da pregovara sa Sjevernom Korejom.

Južna Koreja pozvala je ranije danas Sjevernu Koreju na razgovore kako bi smirila tenzije na poluostrvu, što je prvi prijedlog za dijalog od maja, kada je na vlast došao predsjednik Južne Koreje Mun Džae-in.

Sjeverna Koreja je od početka 2016. godine izvela nekoliko desetina raketnih i nuklearnih proba, iako joj je to zabranjeno rezolucijama Savjeta bezbjednosti UN.

17.07.2017      Tači nije odredio datum konstitutivne sednice

Predsednik Kosova, Hašim Tači, nije odredio datum konstituisanja Skupštine Kosova, izjavio je za Radio Slobodna Evropa, savetnik kosovskog predsednika Ardian Arifaj.

Politički savetnik kosovskog predsednika, Ardian Arifaj je u izjavi za Radio Slobodna Evropa izjavio da se još uvek nezna kada će se održati konstitutivna sednica Skupštine Kosova.

“Još uvek nije odlučeno kada će se održati konstituivna sednica. Kada god se bude odlučilo, mi ćemo vas informisati", rekao je Arifaj.

Da podsetimo da se od sertifikovanja rezultata parlamentarnih izbora održanih 11 juna, zakonski rok za konstituisanje skupštine traje do prve nedelje avgusta.

Konstituisanjem parlamenta, verifikuju se mandati i bira se predsednik ove institucije, koji se predlaže od strane koalicije PAN, a bira se, takođe, i pet potpredsednika Skupštine, koji ujedno čine i Predsedništvo Skupštine.

Od momenta kostituisanja Parlamenta, na osnovu rezultata izbora, kandidat koalicije PAN za premijera, Ramuš Haradinaj treba da u roku od 15 dana podnese njegov predlog za formiranje Vlade Kosova. Očekuje se da on dobije mandat za premijera od Predsednika Kosova.

Deo Vlade će, prema Ustavu, biti i manjinske zajednice, koje ukupno čine 20 poslanika u Skupštini Kosova.

Za formiranje Vlade, potreban je najmanje 61 glas poslanika.

17.07.2017     Avganistanske snage preuzele ključni okrug od talibana

Avganistanske snage potisnule su talibane iz ključnog okruga u južnoj provinciji Helmand, odakle su izvodili napade na glavni grad te provincije Laškargah.

Portparol Ministarstva odbrane izjavio je danas da je u žestokoj borbi za kontrolu nad okrugom Navej poginulo više od 50 talibana, a da je ranjeno pet pripadnika snaga bezbednosti, prenosi Beta.

Navej se nalazi na 16 kilometara od Laškargaha i bio je polazna tačka za pobunjeničke napade na taj grad.

Vlasti su zaplenile veliku količinu oružja i municije.

Avganistanskoj vojsci u Helmandu pomažu i pripadnici američkih i NATO snaga.

17.07.2017     Odlazeća Vlada produžila mandat nekim sekretarima

Vlada u kancelariji na čelu sa Isom Mustafom se složila da produži mandat stalnim sekretarima u različitim ministarstvima.

Mandat je produžen stalnom sekretaru Ministarstva finansija, Naim Baftiu, stalnom sekretaru Ministarstvu spoljnih poslova, Fitimu Sadiku, stalnom sekretaru Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Kaplanu Haljimiju kao i stalnom sekretaru Ministarstva za kulturu, omladinu i sport, Vetonu Firziju.

Mandati stalnih sekretara su tri godine.

14.07.2017     Sa Trumpom mlađim se susreo i bivši sovjetski kontraobavještajac

Ruska advokatica, Natalija Veselnitskaja koja se susrela sa sinom američkog predsjednika DonladomTrumpom mlađim i drugim zvaničnicima njegove kampanje u junu 2016., bila je u pratnji rusko-američkog lobiste koji je bivši sovjetski kontraobavještajni oficir, izvjestiila je američka TV mreža NBC.

NBC je u četvrtak objavio da je lobist, koji nije imenovan, pratio je rusku advokaticu na sastanku sa Trumpom juniorom i zetom američkog predsjednika, sada savjetnikom Bijele kuće, Jaredom Kushenrom i šefom izborne kampanje, Paulom Manafortom.

U izvještaju NBC muškarac je opisan kao "američki lobista rođen u Rusiji koji je služio u sovjetskoj vojsci i emigrirao je u SAD, gdje je dobio dvojno državljanstvo".

Alan Futerfas, advokat Donalda Trumpa mlađeg, rekao je NBC da se njegov klijent susreo sa pojedincem o kojem je riječ.

Futerfas je rekao da lično razgovaro sa tom osobom, koja je negirala da je radila za rusku vladu.

"Ja apsoutno nijesam zabrinut zbog toga što je rečeno na tom sastanku", rekao je advokat Trumpa juniora.

Predstavnici Kušnera i Manaforta odbili su da komentarišu izvještaj NBC.

Mušakrc koji po svemu sudeći odgovara tom opisu, Rinat Ahmetšin, poznat je kao saradnik Veselnitskaje u više lobističkih poslova te u vezi odnosa sa javnošću sredinom 2016., u kampanji protiv Magnitski akta, zakonom kojim su SAD uvele sankcije kršiocima ljudskih prava u Rusiji.

The Finacial Times je izvjestio 10. jula da je Veselnitskaja unajmila Rinata Ahmetšina tokom tog perioda.

U aprilu je senatski Komitet za pravosuđe, poslao Domovinskoj sigurnosti informativni zahjev, kao dio istrage o mogućem nelegalnom lobiranju Ahmetšina, navodeći u tom dokumentu da je osumnjičeni sprovodio "subverzivne politički uticajne operacije koja su često uključivale dezinformacije i propagandu".

U intervju datom ranije, advokatica Veselnitskaja je rekla da je na sastanku bila sa njamanje jednom osobom, čiji identitet je odbila da komentariše.

Sin američkog predsjednika, Donald Trump junior, je 11. jula objavio emailove koji pokazuju da je prihvatio sastanak sa Veselnitskajom nakon što je obaviješten da će mu ona dostaviti kompromitujuće informacije o američkoj državnoj sekretarki Hillary Clinton koje je obezbijedila ruska vlada.

Predsjednik SAD Donlad Trump i njegov sin su izjavili da nema ničeg nepodesnog u vezi sa tim sastankom.

14.07.2017     Specijalni sud za zločine OVK na odmoru do 11. avgusta

Specijalni sud za navodne ratne zločine pripadnika OVK, a koji je počeo da radi krajem prošlog meseca, od 24. jula do 11. avgusta biće na godišnjem odmoru.

Za prištinsku "Kohu" je u Sudu rečeno da za to vreme neće biti obustavljene sve aktivnosti te pravosudne institucije, ali će one biti svedene na najneophodnije.

"Kao i većina sudova, Specijalni sud za Kosovo ima periode odmora, tokom kojeg će pravna aktivnost biti smanjena. To znači da će se Specijalna komora baviti samo najhitnijim problemima", navodi se u odgovoru suda listu Koha.

Specijalni sud za navodne ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK nakon dugo vremena od formiranja je počeo zvanično da radi krajem prošlog meseca. Ta pravosudna institucija, sa sedištem u Hagu, baviće se ratnim zločinima navedenim u izveštaju Dika Martija.

14.07.2017     Kadirov kritikovao presudu ubicama Njemcova

Čečenski lider Ramzan Kadirov, saveznik Kremlja, kritikovao je presudu izrečenu u četvrtak ubicama ruskog opozicionog lidera Borisa Njemcova pred ruskim vojnim sudom u Moskvi.

Prominentni kritičar Kremlja, Boris Njemcov ubijen je 27. februara 2015, u blizini Kremlja, a za njegovu smrt su osuđeni Zaur Dadajev, na 20 godina zatvora i još četvorica muškaraca od 11 do 19 godina.

Dadajev i ostali su bivši pripadnici specijalnih jednica Čečenije, pod kontrolom Kadirova.

Prema izjavi objavljenoj na web sajtu čečenske vlade, Kadirov je na sastanku vlade juče izjavio da su dokazi protiv petorice osuđenih muškaraca "sumnjivi".

Kadirov je takođe bio iznenađen da je tužilac tražio doživotnu zatvorsku kaznu za Dadajeva koji je osuđen kao direktni izvršilac ubistva, dodajući da se ne može sjetiti da je slična kazna tražena u takvim slučajevima ranije.

U videu snimljenom nakon sastanka, Kadirov je izjavio da su osuđeni muškarci "potpuno nevini".

Kadirov je takođe rekao da se ubistva Čečena i drugih građana Kavakaza u ruskim gradovima rutinski ignorišu od strane aktivista za ljudska prava.

"Ja sam ubijeđen da se dobro finasirani, i namjerni informacioni i ideološki rat vodi protiv Čečenije i njenog naroda" izjavio je Kadirov.

Ranije ove sedmice Amnesty Internactional, je apelovao na Kremlj da istraže izvještaj Novaja Gazete u kojem je objavljeno da su u januaru čečenske snage bezbjednosti ubile 27 ljudi istovremeno.

Snage sigurnosti koje kontroliše moćni čečenski lider Ramzan Kadirov, kojeg je instalirao Kremlj, već godinama se optužujuju za brutalna krešnja ljudskih prava uključujući i otmice, torure i ubistva.

14.07.2017      Rigorozne kazne za prodaju neispravne hrane

Vreli dani pogoduju širenju brojnih mikroorganizama u hrani pa su trovanja hranom češća u letnjim mesecima. Iako prema podacima Agencije za hranu i veterinu ove godine nije zabeleženo nijedno masovno trovanje hranom, iz Inspekcije kažu da su kontrole ispravosti hrane pojačane a kazne rigorozne.

Crevne bolesti u letnjim mesecima, kažu stručnjaci, najčešće se mogu dobiti od brze hrane, obzirom da mesni prozvodu spadaju u vrlo osetljivu visoko kontimiranu hranu. Prilikom kupovine „brze hrane” kao što su pljeskavice najviše pažnju treba obratiti na mesto gde se hrana čuva.

"Tokom letnjeg perioda mnogo vodimo računa gde čuvamo meso. Imamo pet rasladnih uređaja i dubinski zamrzivač. Meso uzimamo samo u proverenim mesarama i to onoliko koliko nam je potrebno samo za jedan dan“,  kaže Misin Ćesasi, prodavac brze hrane.

Iz odeljenja inspekcije u opštini Gračanica kažu da su zbog povećanja spoljašnje temperature pojačane i kontrole ispravnosti hrane u marketima, pekarama i kioscima brze hrane. Oni istuču da su kazne za neispravnu hranu rigorozne.

“Vršimo kontrolu higijenskih uslova, zatim kontrolu držanja hrane mesa mesnih prerađevina, belančevina i slično. Kaznene mere su za fizička od 300 do 400 evra a za pravna lica od hiljadu do 3 hiljade evra. Ukoliko primetimo neku sumnjivu hranu mi je šaljemo u laboratoriju u Agenciji za hranu i veterinu”, kaže Nenad Milić, Tržišni inspector u opštini Gračanica.

S obzirom da su pojačane kontrole inspekcije, iz Agencije za hranu i veterinu kažu da građani Kosova nemaju razloga za strah i da mogu slobodno da konzumiraju sve vrste hrane. Po njihovim rečima ove godine nisu zabeležena masovna trovanja hranom.

„Poslednjih godina subjekti koji prodaju hranu su izgradili i odgovarajuću infrastrukturu a imaju i tehnološko izgrađeni sistem “ Hasapa”,  tako da proizvod bude najkvalitetniji. Građani Kosova mogu da budu sigurni da jedu sigurnu hranu”,  kaže Ibrahim Trešnjaku, uz Agencije za hranu i veterinu.

Lekari preporučuju da u vrelim letnjim danima treba izbegavati jaku i masnu hranu a konzumirati dosta voća i povrća kao i unositi veću količinu tečnosti. Konzumiranje brze hrane ima negativan uticaj na mentalno zdravlje a lakše dolazi i do degenerativnih promena moždanog tkiva.

14.07.2017    Dva muškarca kiselinom napadala prolaznike u Londonu

Britanska policija traga za informacijama posle niza napada kiselinom koji su izvršila dvojica muškaraca u severoistočnom Londonu, kada je nekoliko osoba povređeno, uključujući jednu teško.

Prema navodima policije, pet napada izvršeno je tokom 90-minutnog pohoda kasno sinoć. Počelo je tako što su dva muškarca bacila otrovnu supstancu u lice jednog 32-ogodišnjaka na mopedu, i zatim skočila na njegovo vozilo i odvezla se.

Slične napade su zatim ponovili i na kraju se odvezli na mopedu i pobegli.

Policija je saopštila danas da se povrede jednog muškarca u srednjim dvadesetim nepovratno izmenile njegov izgled.

Policija traži da se javi bilo koji očevidac ili bilo ko sa informacijama ili snimcima incidenata.

Ovaj niz napada usledio je samo nekoliko dana posle odvojenog incidenta kada je sudjeno čoveku koji je bacio kiselinu na jednu manekenku i njenu rođaku.

14.07.2017     Kvinta Prištini: Odgovoriti na preporuke Posmatračke misije EU

U zajedničkoj izjavi Ambasada SAD-a, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije (Kvinta), nakon potvrđivanja rezultata prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, izraženo je očekivanje da nova Skupština kao prirotet stavi početne nalaze Izborne posmatračke misije EU, i da odgovor na njih.

Podsetimo, dva dana nakon izbora, Izborna posmatračka misija Evropske unije saopštila je da su prevremeni parlamentarni izbori 11. juna na Kosovu u većem delu zemlje protekli mirno, dok su u oblastima gde živi srpsko stanovništvo, zabilježili slučajeve ometanja, zastrašivanja i nasilja usmjerenog ka glasačima ali i kandidatima. Oni ocjenjuju da nije bilo adekvatnog odgovora tužilaca, ali i policije, na takve situacije.

„Ovo otvara pitanje kredibiliteta demokratskog procesa u ovim oblastima“, izjavio je tada glavni posmatrač Alojz Peterle, na predstavljanju preliminarnog izvještaja posmatračke misije.

Ambasadori SAD, Velike Britanije, Francuske, Njemačke i Italije u petak su izneli stav ambasada o formiranju nove vlade, u kome se navodi da su građani Kosova ti koji biraju predstavnike i da su samo oni odgovorni za formiranje nove vlade prema zakonima i Ustavu Kosova.

"Radićemo sa bilo kojom pravno konstituisanom Vladom koja poštuje obaveze Kosova, evropsku reformsku agendu, i širu evropsku perspektivu Kosova" navodi se u zajedničkom saopštenju i pozivaju partije koje će formirati sledeću vladu, da daju prioritet izgradnji vladavine prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u svim delovima Kosova, kako bi privukli investicije koje su kako navode, očajnički potrebne za otvaranje radnih mesta i održivi ekonomski rast.

Ambasade su pozvale Vladu i Skupštinu da što pre krenu sa ratifikacijom graničnog sporazuma sa Crnom Gorom, i ozbiljno uključe u dijalog sa Srbijom, kako bi normalizovali odnose između dve zemlje.

12.07.2017    Beograd: Muškarac ubio ženu i dijete ispred centra za socijalni rad

Ministar unutrašnjih poslova Srbie Nebojša Stefanović zatražio je najoštriju kaznu za muškarca koji je ispred centra za socijalni rad u Beogradu danas ubio ženu i petogodišnje dijete, što je drugo ubistvo u nekom centru za socijalni rad u Srbiji ovog mjeseca.

Teže povrede nožem zadobila su tri radnika Centra i jedan prolaznik koji su pokušali zaustaviti nasilje ispred centra u ulici Miška Kranjca 12.

Ministar Stefanović najavio je brojnije policijske patrole uz centre za socijalni rad i brojnije obezbjeđenje, te strožije mjere za viđanje djece.

"Pre svega, to se odnosi na pooštravanje uslova, naravno u skladu sa zakonom, koji treba da se ispune da bi neko ko odlukom suda ima pravo da viđa dete u Centru za socijalni rad to mogao da ostvari. Dakle, da li će se doneti određena vrsta propisa da će prvo morati da prođe komisije koje će utvrđivati njegovu ili njenu podobnost da se uopšte nađe u takvom prostoru i na koji način će se to organizovati", objasnio je Stefanović

Početkom jula u drugom centru za socijalni rad u Novom Beogradu muškarac je ubio bivšu suprugu.

Nakon tog ubistva koordinatorka Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja Vesna Stanojević izjavila je za Radio Slobodna Evropa da je od početka 2017. godine u Srbiji u porodičnom nasilju ubijeno 18 žena i jedno dijete.

12.07.2017     Bez velikog pomaka o rešavanju sudbine nestalih

Komisija za nestala lica Vlade Kosova održala je danas redovni sastanak na kojem je razgovarano o postignutim rezultatima u rešavanju sudbina nestalih i ubijenih lica. Sastanak je održan bez prisustva članova udruženja kidnapovanih Srba.

Sastanak je započeo minutom ćutanja u znak sećanja na žrtve u stradale u Srebrenici. Predsednik komisije Prenk Đetaj, predstavljajući aktivnosti u poslednjih šest meseci, rekao je da nije postignut poseban napredak u rešavanju sudbina nestalih i ubijenih osoba na Kosovu. On je istakao da je do sada pronađeno samo devet posmrtnih ostataka i da su neka mesta gde se sumnja da postoje masovne grobnice zatvorena bez rezultata.

„Prošlo je mnogo godina i strpljenje porodica je počelo da se gubi. U grobnici u Prizrenu pronađeno je 5 tela, čija se identifikasija još uvek čeka. U Loškobaru kod Uroševca pronađena je jedna osoba, dve osobe u Maloj Kruši. I na njihovu identifikaciju se još uvek čeka. Kada dobijemo rezultate DNK mi ćemo obavestiti članove porodica“, rekao je Đetaj.

Iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu kažu da Beograd i Priština moraju da se „trgnu i započnu konketno rešavanje pitanja nestalih u ubijenih  na Kosovu“. Oni su izrazili zabrinutost zbog neučešća EULEKS-a na konferenciji u Ženevi koji je nedavno održana kako bi se ponovo aktualizovalo pitanje nestalih i kako bi se sa predstavnicima Beograda i Prištine razgovaralo o budućim koracima koje treba preduzeti.

„Igra Srba i Albanaca se nikad neće zaustaviti. Nikad bilo koje lokacije za koje se sumnja da su masovne grobnice nisu ispitane do kraja. Nismo dovoljno ozbiljni ni uporni. Ja sam poslao možda 30 zahteva međunarodnoj zajednici i nikad nisam dobio odgovor. Šta treba da uradimo da bismo dobili neku inforrmaciju. Na sastanku u Ženevi Udruženja članova porodica dveju strana nisu bila zadovoljna zato što nisu prihvatili naše žalbe“, rekao je  Bajram Ćerkinaj, iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Kosova.

Iako su Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih dveju strana skoro formirala zajedničku kancelariju u Prištini, predstavnici srpskih udruženja kažu da još uvek nisu pozvani da prisustvuju sastancima vladine komisije za nestala lica.

“Na toj komisiji se raspravlja o mnogim važnim stvarima. Ona evo baš danas zaseda i mi nemamo nikakva informacije o čemu će da se raspravlja čak nemamo ni dnevni red. Mi smo otvorili multietničku kancelariju u Prištini i rešili smo da krenemo zajedno, jer proces traganja je veoma spor”, rekao je Milorad Trifunović, iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih KIM

Porodice nestalih i kidnapovanih lica na Kosovu još uvek tragaju za 1.658 osoba, od kojih je 547 nestalih Srba i drugih nealbanaca.

12.07.2017    Odlomio se ogroman ledeni brijeg, promijenjen izgled Antarktika

Ogroman ledeni brijeg mase hiljadu milijardi tona, jedan od najvećih ikad viđen, odlomio se od Antarktika, saopštili su danas istraživači britanskog univerziteta Svonsi.

"Odvajanje se dogodilo između ponedeljka i srede", naveli su naučnici koji prate šta se događa s tim ogromnim blokom leda.

Odlomljeni ledeni brijeg je površine oko 6.000 kvadratnih kilometara, što je 16 puta više od, recimo, površine Beograda.

Ledeni brijeg se odlomio od ledenog grebena Larsen C i tim odvajanjem je, prema tvrdnjama naučnika, promijenjen oblik antarktičkog poluostrva.

12.07.2017       KOSOVSKA POLICIJA ODUZELA 918 SRPSKIH ZDRAVSTVENIH KARTICA

Službenici kosovske policije oduzeli su 918 novih zdravstvenih kartica, u ponedeljak, 3. jula, oko 15 časova, direktoru filijale Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za opštinu Gnjilane Jovici Antiću, saznaje RTV Puls. Kartice su oduzete na prelazu Bela Zemlja.

Prema rečima Antića, on se iz centralne Srbije vraćao službenim vozilom sa zdravstveim karticama. Na administrativnom prelazu kosovskoj policiji je prijavio šta se nalazi u službenom paketu koji nosi.

Kao razlog oduzimanja zdravstvenih kartica navedeno je to što na svakoj pojedinačnoj, pored imena osiguranika i mesta prebivališta, stoji: opština Gnjilane, Republika Srbija.

“Opština Gnjilane se ne nalazi u Republici Srbiji”, rekli su Antiću policajci.

Kosovska policija izdala je direktoru Jovici Antiću i potvrdu na albanskom jeziku o oduzimanju zdravstvenih kartica, u kojoj se navodi da su kartice oduzete jer su izdate “od paralelnih srpskih struktura”.

12.07.2017    ICTY izrekao 15 presuda za Srebrenicu

Potparol Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) Nenad Golčevski izjavio je su do sada, od 20 osoba protiv kojih su podignute optužnice za djela počinjena u Srebrenici u julu 1995, pravosnažne presude izrečene protiv 15 optuženih, dok je Slobodan Milošević umro prije okončanja postupka.

Presudama je utvrđeno da zločini počinjeni u julu 1995. godine u Srebrenici predstavljaju genocid, zločine protiv čovječnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.

"Pravosnažne presude su izrečene: Draženu Erdemoviću, Radislavu Krstiću, Momiru Nikoliću, Draganu Obrenoviću, Vidoji Blagojeviću, Draganu Jokiću, Vujadinu Popoviću, Ljubiši Beari, Dragi Nikoliću, Ljubomiru Borovčaninu, Radivoju Miletiću, Milanu Gveri, Vinku Pandureviću i Zdravki Tolimiru", kazao je Golčevski u razgovoru za agenciju Fena, u povodu 22. godišnjice genocida u Srebrenici.

Dražen Erdemović je bio prva osoba koja je priznala krivicu, te kasnije bio svjedok u drugim suđenjima i pružio značajne i detaljne dokaze o zločinima počinjenim na području Srebrenice.

Suđenje Radislavu Krstiću, generalu Vojske Republike Srpske, ušlo je u historiju kao prva presuda Međunarodnog suda kojom je potvrđeno da zločini počinjeni u Srebrenici 1995. godine, između ostalih, predstavljaju i zločin genocida.

Prva i jedina oslobađajuća presuda koju je izrekao Haški tribunal u vezi sa zločinima počinjenim u Srebrenici bila je presuda bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, kojeg je optužnica teretila za zločine počinjene u Srebrenici, Sarajevu i Zagrebu.

"Pretresno vijeće je konstatovalo da je Perišić kriv za većinu zločina kojima se teretio u optužnici i osudilo ga na 27 godina zatvora. Kasnije, Žalbeno vijeće je smatralo da predočeni dokazi ne dokazuju van razumne sumnje da je on konkretno upućivao pomoć ka zločinima koje je počinila Vojska Republike Srpske u Srebrenici. Perišić je oslobođen krivice 2013", podsjetio je Golčevski.

U toku je postupak protiv Radovana Karadžića i to u žalbenom postupku pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) dok se Ratku Mladiću izricanje presude očekuje do novembra.

12.07.2017    "Članstvo će doći s reformama i normalizacijom sa Kosovom"

Datum pristupanja Evropskoj uniji u najvećoj meri zavisi od Srbije, a članstvo će doći sa reformama i sa normalizacijom odnosa sa Kosovom, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini za portal "Juropean Vestern Balkans" (European Western Balkans).

U susret Samitu lidera Zapadnog Balkana koji danas počinje u Trstu, Mogerini je u intervjuu istakla da je Srbija postigla sjajne rezultate u proteklim godinama, otvorivši 10 pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorivši dva, i ukazala da se "reforme isplate, prvo i najvažnije za građane Srbije".

"Predsednik Vučić zna - kao i lideri u regionu - da u najvećoj meri od Srbije zavisi kada će odrediti datum pristupanja EU. Članstvo će doći sa reformama i sa normalizacijom odnosa sa Kosovom. Oboje želimo Srbiju u EU. Srpsko rukovodstvo ja ambiciozno, pa smo i mi", rekla je Mogerini.

U pogledu budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, šefica diplomatije EU izražava optimizam, ističući da "dobra doza optimizma i posvećenosti uvek može da doprinese dijalogu".

"Ovo je bila veoma intenzivna godina za odnose između Beograda i Prištine: pre samo nekoliko meseci situacija je bila napeta, ali danas vidimo novu i jedinstvenu mogućnost za pomirenje. Kada postoji politička volja da se krene napred, uvek postoji prostora za optimizam", kaže Mogerini.

U tom kontekstu, podseća da su se prošle nedelje, kada se sastala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u Briselu, svi složili da počnu novu fazu dijaloga ka punoj normalizaciji odnosa i saglasili se o važnosti primene postignutih dogovora iz dijaloga bez odlaganja.

Kad je reč o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana EU, visoka predstavnica Unije kaže da su "kriterijumi za pristupanje jasni za sve i tu nema prečica", a tempo reformi, prema njenim rečima, zavisi od svakog glavnog grada i svakog rukovodstva jedne zemlje.

"Naša vrata su stalno otvorena: sve zavisi od svakog iz zapadnobalkanske šestorke, da pređu liniju i pridruže nam se", poručuje Mogerini.

U isto vreme, ukazuje ona, postoji jasna veza između regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i napretka zemalja regiona ka EU pri čemu, naglašava, regionalna saradnja svaku članicu zapadnobalkanske šestorke čini snažnijom.

Ona ukazuje i da ne postoji stabilnost bez demokratije, i to jake demokratije.

"Promocija dobrog upravljanja i poštovanja vladavine prava su srž našeg svakodnevnog angažmana s našim partnerima na Balkanu... Razumemo da su evropske integracije pitanje čitavog društva, ne samo rukovodstva jedne zemlje. Baš zato u celom regionu radimo direktno sa građanima, institucijama, civilnim društvom, biznis zajednicom, a ne samo sa vladama. Svako ima svoju ulogu u ovom procesu", objašnjava Mogerini.

Kako ističe, region Zapadnog Balkana je visoko na agendi EU i njena je svakodnevna tema.

"Nastavićemo da budemo najsnažniji partner regiona - zato što verujemo u evropsku perspektivu Balkana i zato što nam je potrebna saradnja kako bismo odgovorili na potrebe naših građana, od bezbednosti do ekonomskog rasta", poručuje Mogerini.

Za četvrti sastanak na visokom nivou u okviru Berlinskog procesa, koji danas počinje u Trstu, kaže da je ključni deo šireg angažmana EU sa regionom, ističući da Berlinski proces olakšava zajednički rad u cilju uvođenja Zapadnog Balkana u EU.

"EU neće nikada biti kompletna bez Zapadnog Balkana. Region je u srcu Evrope. Narodi Zapadnog Balkana dele i doprinose evropskoj kulturi, istoriji i ekonomiji. Ovaj region je deo Evrope, a takođe će biti i deo EU - u to ne postoji sumnja", zaključuje Mogerini, koja je i potpredsednica Evropske komisije.

11.07.2017     FHP podsetio na dokumenta koja su bila uvod u genocid

Predstavnici Fonda za humanitarno pravo održali su danas u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju javni čas o sudski utvrđenim činjenicama o genocidu u Srebrenici u kome je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka.

Istraživač FHP Nemanja Stjepanović ukazao je na skupu na dokumenta bosanskih Srba iz decembra 1991. i maja 1992. koja su "predstavljala uvod u srebreničku operaciju i zločine prema bošnjačkom stanovništvu".

"Srebrenica je kulminacija ratnog ludila", ocenio je Stjepanović povodom 10. i 11. jula, kada je Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu i kada su počeli da se nižu zločini nad bošnjačkim narodom.

Skupština RS donela je u decembru 1991. dokument "A i B" o preuzimanju opština u kojima Srpska demokratska stranka imala većinu odnosno nije, rekao je Stjepanović i dodao da su krizni štabovi koji su tada nastali, bili generatori etničkog čišćenja.

Kako je naveo, drugi dokument su Strateški ciljevi bosanskih Srba koji u šest tačaka podrazumevaju eliminisanje Drine kao granice izmedju Srba, razgraničenje srpskog stanovništva od druge dve zajednice, stvaranje koridora izmedju Semberije i Krajine, podelu Sarajeva i izlazak Srpske na more.

Stjepanović je podsetio i na "Direktivu broj 4" kojom se definiše način ostvarenja trećeg strateškog cilja kroz nanošenje što većih gubitaka neprijatelju i prisiljavanje da napusti prostore Birača, Žepe i Goražda.

U skladu sa tim, kako je dodao, desetine hiljada Muslimana iz etnički očišćenih naselja u dolini Drine našlo je utočište u enklavama Srebrenica, Žepa i Goražde, što je, kako je dodao, bio i razlog da Srebrenica u aprilu 1993. postane zaštićena zona.

"Direktiva broj 7" naložila je "stvaranje uslova totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života meštana u Srebrenici i Žepi."

"U Srbiji je sve prisutnije nadmetanje da nije počinjen genocid, jer obim i karakter zločina nije bio takav, a sa druge strane govori se da jeste jer je to činjenca koju su potvrdila dva međunarodna suda", naveo je on.

Prema rečima jedne od direktorki FHP Milice Kostić, te teorije zavere idu dotle da navode da su se ljudi sami poubijali jer nisu mogli da izdrže nehumane uslove u kojima su živeli.

11.07.2017     Koleman: Važno je da se ljudi vrate svojim domovima

Zamenik Specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN na Kosovu Kristofer Koleman rekao je danas u Novom Brdu da UNMIK podržava povratak ali i izgradnju poverenja među zajednicama na Kosovo najavivši dalju podršku u tom pogledu.

Novo Brdo je dvdeseta opština na Kosovu koju je Kristofer Koleman sa svojom delegacijom obišao. Ovog puta je iz prve ruke dobio informacije o stanju u opštini od predsednika ove lokalne samouprave Svetislava Ivanovića. Razgovaralo se o pitanjima zajednica, održivom povratku ali i problemima sa kojima se građani i rukovodstvo ove opštine suočavaju.

,,Mi smo zahvalni opštini jer podržava projekte na procesu povratka. UNMIK ima jasnu agendu, ne samo da pomogne povratak, već i da radi na izgradnji poverenja među zajednicama. Blisko sarađujemo sa UN timom za Kosovo kroz naše projekte za mere na izgradnji poverenja. Za nas je važno da se ljudi vrate svojim domovima uz pristup javnim uslugama i infrastrukturi koja im je neophodna. Gde god možemo, podržaćemo ove procese”, rekao je Kristofer Koleman za RTK2.

Zamenik šefa Unimka pohvalio je opštinsko rukovodstvo na učinjenom naporu u poboljšanju odnosa među zajednicama u Novom Brdu kako bi sve one jednako učestvovale u razvoju ideja ali i donošenju odluka na nivou opštine.

Najveći problem opštine je prema oceni prvog čoveka ove lokalne samouprave mali budžet, pošto se on svake godine projektuje na osnovu popisa koji je urađen 2011. godine, kada je veliki broj Srba bojkotovao popis. Svetislav Ivanović je sa tim problemom upoznao i Kolemana.

,,Mi smo kroz mnoge institucje pokušali da rešimo ovaj problem, bili smo blizu, ali neki zadaci i neke smernice su više bile političke prirode, i zbog toga još uvek nismo rešili taj problem”, naveo je Svetislav Ivanović.

Danas je i svečano otvoren novoopremljeni Dom Kulture u Zebincu. Projekat su finasirali Opština Novo Brdo, USAID i UNMIK.

,,Smatram da je to jedan vid dobre i korektne saradnje a Dom će koristiti svi građani opštine Novo Brdo.  On će služiti za kulturne manifestacije koje su više nego potrebne za opštinu kao što je naša”, istakao je Ivanović.

Predsednik opštine je u znak zahvalnosti na pomoći oko renoviranja Doma kulture - zameniku šefa Unmika poklonio sliku na platnu na kojoj je oslikana novobrdska srednjovekovna tvrđava.

11.07.2017     SAD i Katar potpisali sporazum o borbi protiv terorizma

SAD su danas potpisale sporazum o borbi protiv terorizma s Katarom, kojeg su arapske zemlje izolovale prošlog mjeseca, optužujući ga da podstiče međunarodni terorizam.

Memorandum o razumevanju je sa vlastima Katara u Dohi potpisao američki državni sekretar Reks Tilerson, koji je u posjeti Persijskom zaljevu kako bi pomogao u rješenju krize.

"Katar i Sjedinjene Države potpisali su memoradnum o razumijevanju, skicirajući njime buduće napore koje Katar može poduzeti kako bi ojačao njegovu borbu protiv terorizma i aktivno se bavio pitanjima finansiranja terorizma", rekao je novinarima Tilersonov stariji savjetnik R.C. Hammond, opisujući to kao ohrabrujući korak naprijed.

Tilerson je danas u Dohi razgovarao s zvaničnicima Katara tokom četverodnevne posjete Zaljevu, kako bi pokušao posredovati u rješavanju diplomatske krize.

Sastao se s emirom Katara, šeikom Tamimom bin Hamadom Al Thanijem, a zatim i s ministrom vanjskih poslova, šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom Al Tanijem.

Posjeta Dohi dolazi nakon sastanka sa emirom Kuvajta i drugim zvaničnicima u ponedjeljak.

"Pokušavamo da riješimo pitanje koje se odnosi ne samo na nas nego cijeli svijet", kazao je Tillersonu kuvajtski emir, šeik Sabah al-Ahmed al-Sabah.

Američki zvaničnici tvrde da Tillerson ne očekuje rješenje odmah te upozorava kako bi do njega moglo doći tek za nekoliko mjeseci. Ali, želi istražiti mogućnosti za početak pregovora.

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Kuvajt ranije su pozvali sve strane u zaljevskom sukobu da "hitno zaustave trenutnu krizu i riješe je što je prije moguće, dijalogom", prenijela je danas kuvajtska državna novinska agencija KUNA.

Izjava je objavljena u vrijeme kada su Tillerson i britanski savjetnik za nacionalnu sigurnost Mark Sedvil boravili u Kuvajtu, koji je posrednik u sporu četiri zaljevske države i Katara, kojem su one nametnule blokadu.

Četiri države početkom prošlog mjeseca prekinule su diplomatske odnose i uvele sankcije Kataru. Optužuju Katar da "financira terorizam", što Katar opovrgava kao "neosnovanu optužbu".

Nedavno su objavile i listu od 13 zahtjeva, među kojima je i gašenje medijske grupe Al Jazeere, kao preduvjet za ukidanje sankcija. Doha je odbila zahtjeve.

11.07.2017     Delavi: Sastaću se sa svim liderima

Američki ambasador u Prištini Greg Delavi sastao se sa predsednikom Alijanse za novo Kosovo (AKR), Bedžetom Pacolijem.

Sastanak koji je održan iza zatvorenih vrata, u sedištu AKR, trajao je više od sat vremena.

Nakon sastanka, ambasador Delavi je vrlo kratko razgovarao sa medijima, rekavši da će se sastati sa svim liderima stranaka koje su postale parlamentarne.

"Izvinite, srešću se sa svima”, rekao je američki diplomata.

Predsednik AKR Bedžet Pacoli nije izlazio iz svoje kancelarije. Njegovi zvaničnici rekli su da šef ove stranke neće dati izjavu.

Ambasador Delavi se juče sastao sa Ramušem Haradinajem.

11.07.2017     EK odobrila hitnu pomoć za izbjeglice u Bugarskoj

Evropska komisija dodijelila je dodatnih 1,22 miliona eura hitne pomoći za podršku aktivnostima UNHCR-a u Bugarskoj kako bi pomogla u poboljšanju prihvatnih uslova tražilaca azila i izbjeglica te zaštite okoliša, saopštila je komisija.

Finansiranje će pomoći u procesu nadzora tražilaca azila i pružanja pravne, psihološke i psihosocijalne pomoći, uključujući pomoć djeci migranata.

Time je porasla ukupna hitna pomoć za migrante i upravljanje granicama u Bugarskoj na 170 miliona eura, pored 91 miliona eura dodijeljenih Bugarskoj u okviru nacionalnih programa za period 2014-2020. godine, navodi se u saopštenju.

Ministar unutarnjih poslova Valentin Radev izjavio je bugarskim novinarima u Evropskom parlamentu da je 1,2 miliona eura dodatnih sredstava Evropska komisije dio paketa pomoći od 160 miliona eura za tu zemlju.

Bugarska je već uložila 100 miliona eura vlastitog novca u gradnju ograde duž granice s Turskom, saopćio je Radev, prenosi bugarska novinska agencija BTA.

11.07.2017    Srpska lista: Spremni smo na razgovor sa Haradinajem

Predsednik Srpske liste, koja je na kosovskim parlamentarnim izborima osvojila 9 od 10 zagarantovanih mesta srpskoj zajednici, Slavko Simić, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da će ova lista učestvovati u svim političkim konsultacijama, bez obzira ko je mandatar.

Spremni smo da čujemo ko ima iskrenu želju da srpsku zajednicu u kosovskom parlamentu i vladi snažno podrži, i omogući da mi normalno funckionišemo i kao zajednica i kao politički predstavnici. Ukoliko budemo videli da postoji konstruktivnost i fleksibilnost, bićemo spremni da učestvujemo u vlasti, kaže Slavko Simić.

RSE: Prvu šansu za formiranje vlade dobiće pobednička koalicijia PAN, čiji je kandidat za premijera Ramuš Haradinaj. Da li će i pod kojim uslovima Srpska podržati njegovu vladu?

Simić: Srpska lista očekuje da se što pre konstituiše skupština, da formiramo poslanički klub i uzmemo sve ono što nam pripada u skupštinskim odborima. Spremni smo da učestvujemo u političkim konsultacijama sa predstavnicima albanskih stranaka kako bismo sagledali njihove stvarne pozicije, sada kada je među njima utihnuo žar predizborne borbe.

Spremni smo da razgovaramo sa svima, tako da očekujemo da predsednik Tači u narednih nekoliko dana pozove predstavnike političkih stranaka koji su ušli u skupštinu i koji su sada deo parlamenta, da napravi konsultacije najpre s njima a zatim i sa novim mandatarom.

Srpska zajednica ne može da bira, niti da utiče ko će biti mandatar, jer to određuje albanska većina i albanska zajednica na Kosovu. Spremni smo da učestvujemo u svim političkim konsultacijama, jer mi smo definisali naše političke pozicije i u toku predizborne kampanje i sigurno da ćemo se držati tih principa, kako bi omogućili da srpski narod na Kosovu bude u boljem položaju nego što je to bilo do sada.

RSE: Da li to znači da će Srpska lista podržati vladu Ramuša Haradinaja?

Simić: Pa ja ću vam ponoviti da ćemo mi učestvovati u svim političkim konsultacijama, bez obzira da li je to Ramuš Haradinaj, ili Aljbin Kurti ili Isa Mustafa. Ja ponavljam da mi na to ne možemo da utičemo. Spremni smo da razgovaramo sa svima, spremni smo da čujemo ko ustvari ima zaista jednu iskrenu želju da srpsku zajednicu u kosovskom parlamentu i kosovskoj vladi snažno podrži i da jednostavno omogući da mi normalno funckionišemo i kao zajednica i kao politički predstavnici. Ukoliko budemo videli da postoji konstruktivnost, postoji fleksibilnost, bićemo spremni da učestvujemo u vlasti.

RSE: Kakva su očekivanja Srpske liste od nove vlade?

Simić: Pa vidite, mi smo bili u prethodnom periodu deo vlade Ise Mustafe. To je bila vlada gde se sve zasnivalo na tome da danas sve možemo, a sutra ništa ne možemo. Sigurno da smo imali u prethodnom periodu u toku skupštinskog saziva, i u toku rada i funkcionisanja vlade, štetne zakone koji su usvojeni na uštrb srpskog naroda koji živi na Kosovu i sigurno da ćemo insistirati da se mnogo toga promeni, kako bi omogućili da srpski narod uživa poštovanje i u institucijama, i da srpska zajednica koja živi na Kosovu živi u jednom pozitivnom i normalnom ambijentu.

RSE: Šta je ono što očekujete da će nova vlada učiniti, a da prethodna čiji ste deo bili, nije uspela?

Simić: Sigurno da nas očekuje puno posla. Puno problema imamo. Puno problema i na lokalnom nivou, i na centralnom nivou, i uopšte se na Kosovu ne može reći šta je od čega važnije.

Veoma je važno da se nastavi proces dijaloga u Briselu, da se implementira ono što je dogovoreno u Briselu, a tu pre svega mislim na formiranje buduće zajednice srpskih opština, koja je imperativ za srpski narod i njegov opstanak na Kosovu. Insistiraćemo na ključnim stvarima za opstanak srpskog naroda, ali i insistiraćemo da se revidiraju neke stvari i neki zakonodavni procesi koji su bili aktuelni u prethodnom periodu,a tu pre svega mislim na Zakon o Trepči, Zakon o strateškim investicijama i ja se nadam da ćemo i u skupštini, i u vladi konstruktivno sarađivati sa budućim našim partnerima i verujem da možemo mnoge stvari da pomerimo sa mrtve tačke.

RSE: Ramuš Haradinaj je pozvao partije na konsultacije o formiranju vlade. Hoćete li se odazvati?

Simić: Ja mogu zvanično da vam potvrdim da ja još uvek takav poziv nisam dobio, niti sa takvom informacijom raspolažem. Još jednom ponavljam da smo spremni da idemo na svaki poziv, znači da prisustvujemo svakom političkom konstruktivnom razgovoru i svakoj konsultaciji bez obzira ko nas bude pozvao.
RSE: Srpska lista će dobiti nova ministarstva. Koja očekujte da ćete dobiti, ili eventualno biste želeli da dobijete?

Simić: Srpska lista i srpska zajednica na Kosovu mora snažno da bude prisutna u kosovskim institucijama, i da bude snažno prisutna i u vladi, i parlamentu, i da uzmemo sve ono što nam pripada kao narodu i zajednici koja živi na Kosovu.

Ne mogu sada reći koja konkrektno ministarstva ili koje resore, ali siguran sam da srpskom narodu i srpskim političkim predstavnicima treba omogućiti da imaju što više mehanizama, ne samo političkih, već i institucionalnih i budžetskih mehanizama, kako bi sredine u kojima žive Srbi kao većina, ali i u enklavama, ekonomski i infrastrukturno podigli na jedan bolji nivo, i kako bi našem narodu omogućili opstanak i ostanak na tim prostorima.

07.07.2017      SAD, Južna Koreja i Japan traže nove sankcije za Pjongjang

SAD, Južna Koreja i Japan će izvršiti pritisak na Savjet bezbjednosti UN da ubrza usvajanje rezolucije kojom bi se uvele nove sankcije Sjevernoj Koreji, navodi se u zajedničkom saopštenju koje je izdala Bijela kuća.

U saopštenju se navodi da su američki predsjednik Donald Tramp, predsjednik Južne Koreje Mun Džae In i japanski premijer Šinzo Abe donijeli odluku da izvrše pritisak na Savjet bezbjednosti UN kako bi pokazali Pjongjangu da postoje ozbiljne posljedice za provokacije koje podižu tenzije i ugrožavaju stabilnost na Korejskom poluostrvu.

Tramp, Mun i Abe su održali trilateralni sastanak na marginama samita Grupe 20 u Hamburgu.

07.07.2017     Tači: Sa Srbijom smo vodili rat, sada da ispravimo ono što može

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da će Kosovo i Srbija u novoj fazi dijaloga potpisati sveobuhvatni sporazum koji će koristiti obema zemljama na putu evrointegracija.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa naglasio je da je od mandatara pobedničke koalicije, Ramuša Haradinaja, dobio potvrdu da može da formira vladu i nije hteo da prejudicira da će biti potreban drugi krug glasanja. U tom krugu pokret Samoopredeljenje, odnosno mandatar Aljbin Kurti, veruje da može da formira Vladu.

Tači je takođe istakao da će pravda pred Specijalnim sudom za ratne zločine nadvladati svaku vrstu klevete.

RSE: Ove nedelje sastali ste se u Briselu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na poziv visoke predstavnice EU, Federike Mogerini. Složili ste se o pokretanju nove faze dijaloga o normalizaciji odnosa i, kako je rečeno, o pomirenju između dve zemlje. Šta podrazumeva ova nova faza dijaloga?

Tači: Već pet godina vodimo razgovore o tehničkim i određenim političkim pitanjima. Postigli smo sporazum 2013. koji je doprineo normalizaciji na severu Kosova. Istovremeno su implementirani mnogi od postignutih sporazuma, ali su ostali još neki.

Mi smo, u konsultacijama sa EU i SAD, mislili da se ovaj proces unapredi na višem političkom nivou koji će doprineti normalizaciji naših odnosa, ali i pomirenju između naših država i građana.

Ova nova faza definitivno podrazumeva okončanje ovog procesa sa sveobuhvatnim, političkim sporazumom koji će otvoriti sigurnu euroatlansku perpektivu Kosovu, kako bi bili deo NATO i EU, ali istovremeno i ubrzati proces integracija Srbiji.
RSE: Kada kažete da će se dijalog unaprediti na višem političkom nivou, da li to znači da ćete vi da vodite novu fazu dijaloga?

Tači: Ne govorim o političkom, institucionalnom nivou, ili o nivou pojedinaca, ali naglašavam da se radi o sporazumu koji će dovesti do potpune normalizacije odnosa Kosova i Srbije i do pomirenja naših naroda.

RSE: Ko će da vodi tu fazu dijaloga?

Tači: Na osnovu ustavnih i zakonskih obaveza predsednik zemlje vodi i koordinira spoljnu politiku. Ja želim da verujem da ćemo odmah sada, nakon formiranja vlade, formirati sveobuhvatnu ekipu koju će činiti predstavnici institucija, civilnog društva, ljudi iz medija, koja će raditi na pripremi.

RSE: Rekli ste da se radi o poslednjoj fazi dijaloga u kojoj se može očekivati sveobuhvatan sporazum, ali i dalje ima sporazuma koji se nisu sproveli iz dosadašnjeg procesa. Da li se na kraju ove nove faze može očekivati sprovođenje svih do sada postignutih sporazuma?

Tači: Definitivno će se nastaviti sa implementacijom sporazuma koji su u procesu sprovođenja. Ali, ovo je jedna nova faza, sa novim pitanjima koji su povezani sa interesima dveju država, koji će biti zasnovani na evropskim kriterijumima, standardima i vrednostima, kao što su zajednički rad na borbi protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, razmena informacija o ratnim zločinima, pitanje nestalih, mogućnost povratka raseljenih.

Razgovaraće se i o afirmaciji prava kosovskih Srba, uz poštovanje Ustava i zakona, teritorijalnog integriteta Kosova. Tako da, ovo je važno pitanje za potpunu normalizaciju i konsolidaciju države Kosovo. Moramo biti iskreni da je dosta otvorenih pitanja između Kosova i Srbije o kojima treba da se diskutuje.

Ne možemo reći da se sa Srbijom možemo ponašati isto, kao i sa zemljama sa kojima nismo bili u ratu. Sa Srbijom smo vodili rat, počinjeno je neviđeno nasilje, istovremeno sada moramo da ispravimo ono što može da se ispravi. I svet želi tu normalizaciju i pomirenje između Kosova i Srbije, kako bi imali što snažnije argumente za podršku EU i NATO, kao i SAD. Ne možemo ići prema evropskoj budućnosti s napetim odnosima.

07.07.2017      Žene u crnom predale žalbu Ustavnom sudu

Nevladina organizacija Žene u crnom saopštila je da se sutra navršava tri godine od napada na njihove aktivistkinje u Valjevu i da je, s obzirom da počinici nisu sudski pocesuirani podnijela žalbu Ustavnom sudu Srbije.

U saopštenju je navedeno da su pri tri godine u Valjevu "pripadnici ekstremno deničarkih i navijačkih grupa" prilikom obilježavanja "godišnjice genocida u Srebrenici" povrijedili četvoro aktivistkinja i aktivista Žena u crnom i troje policijaca.

Navodi se i da i da je "epilog procesa pred pravosudnim organima Srbije da su zbog lošeg postupanja, kao i nepostupanja Višeg javnog tužilaštva i Višeg suda u Valjevu, počinioci oslobođeni".

"Iako je imao šansu da ispravi ove nepravilnosti, Apelacioni sud u Beogradu to nije učinio", već je potvrđivao odluke Višeg suda u Valjevu, navodi se u saopštenju.

Ocjenjuje se da su takvim djelovanjem pravosudnih organa povrijeđena prava oštećenih na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima.

Žene u crnom su navele i da su zbog toga 23.juna 2017. uputile žalbu Ustavnom sudu.

07.07.2017      Uručene diplome regrutima iz manjinskih zajednica

U kasarni Skenderbeg u Uroševcu održana je ceremonija dodele diploma regrutima iz manjinskih zajednica. Svečanosti su pored kadeta i njihovih porodica prisustvovali predsednik Kosova Hašim Tači i ministar Bezbednosnih snaga Kosova Haki Demoli.

Novim kadetima Bezbednosnih snaga Kosova, predsednik Tači je čestitao na ovom bitnom i hrabrom koraku za njihovu karijeru i budućnost, ističući da time  postaju deo jedne od najbitnijih institucija Kosova. On je takođe rekao da je multietnički sastav BSK-a najbolja poruka da zajednice treba da budu integrisane u društveni i institucionalni život jedne demokratske države, u kojoj je svaki građanin dodatna vrednost države.

“Institucija kojoj se pridružujete je najbolji primer demokratske, multietničke i profesionalne institucije, koja najbolje predstavlja vrednosti naše zajedničke države. Radimo na transformaciji BSK u Oružane snage Kosova, što podrazumeva bitne izmene u mandatu, misiji, veličini i strukturi BSK-a. Niko na Kosovu, u regionu, a ni šire, ne treba da se brine u vezi sa ovim prirodnim i neophodnim procesom. Ovo kažem s uverenjem, jer BSK se ni danas ne razlikuje mnogo od ostalih vojski. A ja sam siguran, da ćete nakon transformacije, vi pripadnici svih zajednica, nastaviti da dostojanstveno služite u interesu zaštite suverenosti Kosova, zaštite imovine i vašeg nasledstva’’, istakao je predsednik Kosova, Hašim Tači.

Ministar bezbednosnih snaga Kosova Haki Demoli istakao je da su regruti uglavnom iz srpske i crnogorske zajednice, jer Bezbednosne snage kosova uključuju sve zajednice.

‘’Sertifikacija 61 regruta je korak ka ispunjavanju zakonske obaveze BSK ,to je korak dalje za profesionalni razvoj Bezbednosnih snaga Kosova.Današnja dodela sertifikata  je važna  jer  BSK ispunjava svoje obaveze profesionalno, što dokazuju pripadnici manjina koji su uključeni u BS’’, rekao je Haki Demoli, ministar Bezbednosnih snaga Kosova.

Kadeti koj su predhodno devet nedelja bili na obuci, kažu da su zadovoljni. Nezaposlenost je navela mnoge od njih da ekonomsku sigurnost potraže upravo ovde.

‘’Vidim budućnost ovde na Kosovu, želim da živim i radim ovde, zato sam se i prijavio. Ostali mogu da se ugledaju na mene i da se prijave jer bez posla ne može da se živi’’, kaže Veljko Ćurčić iz Dobrotina.

‘’Prijavio sam se jer nisam imao posao, svidelo mi se kako ovo izgleda. Ništa nije teško, preporučio bi svima da se prijave’’, rekao je Nenad Maksimović iz Gračanice.

Predsednik Hašim Tači je takođe rekao da je jedini i najbolji način zaštite i unapređenja interesa svih zajednica koje žive na Kosovu, u ovom slučaju i srpske zajednice, samo preko njihovog aktivnog učestvovanja u državnim institucijama Kosova.

07.07.2017      Hamburg: Povrijeđeno 160 policajaca, uhapšeno 45 demonstranata

U protestima koji su danas nastavili antoglobalisti u Hamburgu, gdje se održava samit lidera G20 do sada je povrijeđeno 160 policajaca, a zatvoreno 45 demonstranata.

Portparol policije Andy Grote rekao je novinarima da je u policiji zadržano još 15 demonstranata.

Ulične demonstracija i nasilje primorali su prvu damu SAD Melaniu Trump da ostane u rezidenciji u Hamburgu i ne ode na događaj o klimatskim promjenama organiziran za supruge političkih lidera.

"Policija Hamburga ne može nam dati garancije za napuštanje rezidencije", rekao je portparol prve dame Stephanie Grisham.

Reuters navodi da su antikapitalistički učesnici protesta zapalili automobile, barikade i kante za smeće.

Prema navodima policije, učesnici protesta su probušili gume na automobilu koji pripada kanadskoj delegaciji koja je došla na samit i razbili prozore konzulata Mongolije.

Portparol policije rekao je da je samo mala grupa krajnjih ljevičara ili anarihsta umiješana u nasilje, a da je većina od oko 100.000 demonstranata mirno protestirala.

Kako je prethodno objavljeno, učesnici su na patrolna policijska vozila bacili molotovljeve koktele.

"U toku je operacija protiv nasilnih pojedinaca koji su bacili molotovljeve koktele i otvorili vatru na patrolna policijska kola u blizini okruga Altona u Hamburgu", napisala je njemačka savezna policija na Twitteru, prenosi AFP.

U četvrtak uvečer došlo je do sukoba policije s demonstrantima na protestu antiglobalista, koji su gađali policajce flašama, petardama i drugim predmetima.

07.07.2017       Tači: Haradinaj obezbedio glasove, nova Vlada bez odlaganja

Kandidat za premijera, Ramuš Haradinaj i pobednička koalicija - Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo - obezbedili su glasove za formiranje nove vlade. Biće formirana iz prvog puta i bez odlaganja - potvrdio je predsednik Kosova, Hašim Tači, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa. Kaže i da nova faza dijaloga Beograda i Prištine podrazumeva "završetak procesa širokim političkim dogovorom".

Dijalog će voditi "široki tim", ističe.

"Kosovo ima pobedničku koaliciju izbora od 11. juna. Poštovaću Ustav, zakone i odluke Ustavnog suda iz 2014. godine, tako da imam potvrdu i od kandidata za mandatara (Ramuša Haradinaja) pobedničke koalicije da je obezbedio dovoljan broj glasova poslanika za formiranje nove vlade," rekao je Tači.

Dodaje i da čeka na zaključivanje procesa potvrđivanja izbornih rezultata, te da će se potom sastati sa "političkim spektrom i zajednički odlučiti o datumu konstituisanja Skupštine i formiranju nove vlade".

Nova faza dijaloga BG-PR: Završetak procesa sveobuhvatnim sporazumom

U istom intervjuu, Tači je komentarisao i šta podrazumeva nova faza dijaloga koju je, zajedno sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem i visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost, Federikom Mogerini, najavio nakon njihovog sastanka u Briselu.
"Ova nova faza podrazumeva završetak ovog procesa širokim političkim dogovorom, sveobuhvatnim sporazumom i sporazumom koji će obezbediti evroatlantsku perspektivu Kosova, kako bi bilo deo NATO-a i EU", rekao je Tači.

Ipak, ne želi da prejudicira da li će se nova faza dijaloga završiti uzajamnim priznanjem, dodaje RSE.

"Ne želim da prejudiciram, ali sam siguran da će se Kosovo afirmisati u novom međunarodnom položaju," rekao je dalje kosovski predsednik Hašim Tači.

Prema njegovim rečima, navodi dalje RSE, ova faza dijaloga biće kraća, nego što se misli: "Ne mislim da će pregovaranje trajati godinama."

Upitan da li će on da vodi dijalog, Tači kaže da "predsednik zemlje, na osnovu ustavnih i zakonskih obaveza rukovodi i koordiniše spoljnu politiku.

"Nakon formiranje nove vlade, formiraće se, ističe - "širok tim, uključujući nosioce institucija, ljude iz civilnog društva i medija, koji će formirati ekipu, koja će voditi novu fazu dijaloga".

06.07.2017      Sarajevo: Zvizdić i Zaev o suradnji BiH i Makedonije

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH . Denis Zvizdić razgovarao je danas u Sarajevu sa predsjednikom makedonske vlade Zoranom Zaevom o bilateralnim odnosima i jačanju saradnje dvije zemlje na euroatlantskom putu.

Predsjedavajući Zvizdić je rekao da su Bosna i Hercegovina i Makedonija dvije prijateljske zemlje koje povezuje zajednička historija i kultura. Istaknuo je da obje države njeguju multietničnost i dijele zajedničke vanjskopolitičke ciljeve, a to su EU i NATO integracije.

Zvizdić je kazao da je politička saradnja dvije zemlje odlična čemu svjedoči i nedavno potpisani Sporazum o saradnji Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Makedonije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, te istaknuo da bi trebalo uložiti dodatni napor na intenziviranju ekonomske saradnje na obostranu korist građana obje zemlje, kaže se u saopćenju iz kabineta Denisa Zvizdića.

06.07.2017      PAN je osigurao 61 glas, formiranje Vlade krajem jula

Uprkos nedovoljnom broju glasova da sama formira vladu i barikada iz LAA i Samopredeljenja da ne ulazi u koaliciju sa PAN, koalicija PDK-AAK-NISMA je uspela da osigura 61 glas, prenosi Gazeta Metro.

Kako prenosi Gazeta Metro, Ramuš Haradinaj, kandidat za premijera koalicije PDK-AAK-NISMA, uspeo je da dobije garancije od dva poslanika DSK da glasaju za njegovu vladu.

Osim ova dva poslanika, u pregovorima sa PAN, postoji još jedan, koji će najverovatnije sa svojim glasom ući u koaliciju od 39 poslanika koji će zajedno sa manjinama i dva poslanika LDK osigurati 61 glas, čime je omogućeno vladi Haradinaja da dobije 62 glasova u Skupštini, pise Gazeta Metro.

S druge strane, najverovatnija opcija do sada za formiranje vlade PAN, pridruživanje Pacolijeve AKR koalicije, je prema ovom izvoru, pala iz kombinacije.

"AKR je definitivno van pregovora. Ona će, zajedno sa DSK i Alternativom, biti deo nove opozicije", rekao je ovaj izvor.

U međuvremenu, sada kada je ostalo još malo vremena do potvrde izbornih rezultata održanih 11. juna, vlada bi trebalo da bude formirana do kraja ovog meseca.

"Posle formiranja Skupštine, što se očekuje da će se desiti ubrzo nakon potvrde rezultata, očekuje se da će vlada biti formirana do kraja jula", rekao je pomenuti izvor.

Po svemu sudeći, PAN, neće biti u koaliciji sa nijednom od političkih stranaka u novom parlamentu, već sa pojedincima iz ovih partija.

06.07.2017     Grabar-Kitarović: Ukloniti podjele na staru i novu Evropu

Američki predsjednik Donald Trump podržao je na sastanku s hrvatskom predsjednicom Kolindom Grabar-Kitarović izgradnju LNG terminala na Krku i pozvao je da pridonese pomirenju na zapadnom Balkanu, objavila je Bijela kuća.

Dvoje čelnika sastalo se na marginama summita Inicijative triju mora u Varšavi na kojoj je Trump bio gost.

Hrvatska u idućih nekoliko godina planira izgraditi LNG termnal na Krku koji bi trebao omogućiti sigurnu opskrbu Hrvatske i smanjiti ovisnost jugoistočne i srednje Europe o ruskom plinu.

Inicijativa triju mora zajednički je hrvatsko-poljski projekt pokrenut u ljeto 2016. na sastanku u Dubrovniku u cilju jačanja trgovinske, infrastrukturne, energetske i političke suradnje na prostoru između Jadranskog, Baltičkog i Crnog mora.

Trump je također pozvao Grabar-Kitarović da "učini sve što je u njezinoj moći da se ubrza proces pomirenja na zapadnom Balkanu", navodi se u saopćenju Bijele kuće.

Kolinda Grabar-KItarović je istaknula da treba zaboaviti podjele u Evropu na "staru" i "novu" Evropu.

Iz hrvatskih izvora saznaje se da je hrvatska predsjednica rekla Trumpu kako cijeni američki stav kako je pitanje granice između Hrvatske i Slovenije bilaterano pitanje.

Hrvatska, za razliku od Slovenije, ne prihvaća nedavnu odluku arbitražnog suda o razgraničenju između dviju država i umjesto toga predlaže da se Zagreb i Ljubljana bilateralno dogovore o rješenju spora koji njihove odnose opterećuje još od osamostaljenja 90-tih godina prošlog stoljeća.

Na sastanku, koji u predsjedničinom uredu ocijenjuju "iznimno uspješnim", Grabar-Kitarović i Trump razgovarali su o bilateralnim pitanjima, stanju u jugoistočnoj Europi, energetici i energetskoj sigurnosti, transatlantskim odnosima, borbi protiv terorizma i nekontrolirane migracije te budućnosti Europske unije nakon Brexita.

06.07.2017      Izručen još jedan osumnjičeni za ubistvo službenika UNMIK-a

Još jedno lice koje se sumnjiči za ubistvo dvojice policajaca UNMIK-a 2004. godine, izručeno je sinoć Kosovu. On je, kako javljaju mediji u Prištini, prošle nedelje uhapšen u Nemačkoj. Juče su povodom ovog slučaja na Kosovu uhapšena dva lica, a još dvoje je privedeno zbog posedovanja oružja.

F.Š. je, kako dodaju mediji, preko aerodroma u Minhenu izručen Kosovu. Na aerodrom u Prištini stigao je oko 23 i 30, gde su ga preuzele Specijalne jedinice Kosovske policije i EULEX-a.

Pod jakom policijskom pratnjom sproveden je u pritvor.

Kosovska policija i EULEX sproveli su juče ujutru akciju u vezi sa teškim ubistvom dva službenika UNMIK-a i pokušaja teškog ubistva još dva službenika, tokom 2004. godine. U akciji je učestvovalo 35 pripadnika međunarodne policije i 100 pripadnika Kosovske policije. Ukupno je, kako su naveli iz Tužilaštva Kosova, sedam osumnjičenih u vezi sa ovim slučajem i istraga je u toku.

06.07.2017     Amnesty International traži oslobađanje uhapšenih aktivista

Turska policija uhapsila osam boraca za ljudska prava, uključujući direktoricu Amnesty Internationala(AI) u Turskoj Idil Eser u Istanbulu.

Policija je postupila “bez razloga i povoda”, navodi se u saopćenju AI.

Mjesto gdje se nalazi grupa nije poznato. Od pokušaja vojnog puča prošle godine u Turskoj je uhapšeno više od 50 tisuća ljudi.

Policijska akcija je"groteskna zlouporaba vlasti i upozorava na nesigurnu situaciju u kojoj se nalaze aktivisti za ljudska prava u zemlji", rekao je Salil Shetty, glavni tajnik Amnesty Internationala.

"Idil Eser i oni koji su s njom uhapšeni moraju biti odmah i bezuvjetno pušteni."

06.07.2017     Priština: Prosjačenje u porastu

Na raskrnicama i u parkovima svakodnevno se susrećemo sa decom koja za razliku od svojih vršnjaka dan započinju na ulici. Kako je sezona godišnjih odmora, u Prištini je sve više onih koji dolaze iz inostranstva, pa je samim tim i broj prosjaka povećan. Policija prosjačenje tretira kao prekršaj, dok socijalne ustanove pokušavaju uticati na smanjenje prosjaka na ulicama. Međutim, statistika čak govori o povećanju njihovog broja.

I pored policijskih akciji, identifikovanja prosjaka i privođenja lica zbog zlostavljanja i napuštanja dece, na prištinskim ulicama, na temperaturi blizu 40 stepeni, deca i odrasli i dalje ne prestaju da prose, poručuju iz socijalnog rada u Prištini.

’’Ponovo danas imamo ljude koji su na ulicama, nismo u mogućnosti da nađemo rešenje za sve njih. Nemamo adekvatan prostor gde ih možemo smestiti na neko vreme, da radimo sa njima dok ne stupimo u vezu sa organima iz njihovih zemalja. Ono što mi možemo da im pružimo jeste da razgovarano sa njima i pružimo im neke socijalne usluge. Ukoliko su oni u veoma teškoj ekonomskoj situaciji mi im dajemo socijalnu pomoć’’, ističe Vebi Mujko, direktor Centra za socijalni rad u Prištini

Prosjaci su najčešće identifikovani kao najranjiviji članovi društva, to su uglavnom  maloletna lica i žene u pratnji dece. Pripadnici su manjinskih grupa kao što su Romi, Aškalije i Egipćani, kao i strani državlajni poreklom iz Albanije. Njihov broj nije zanemarljiv, u Prištini je identifikovano oko 100 dece i 70 odraslih prosjaka. Prema mišljenju sociologa, uloga društva je od izuzezne važnosti u eliminisanju prosjačenja.

’’To je veliki problem na Kosovu, mislim da iza tih ljudi koji su na ulicama stoje organizovane grupe. Bitna je uloga društva u svemu tome, celokupno društvo treba da reaguje kako bi sprečilo širenje ovih nelegalnih aktivnosti. Ta deca su u veoma teškom ekonomskom položaju,uzmajući u obzir da je na njih izvšen pritisak od strane nekih kriminalnih grupa a možda i porodice. Prvo treba da se zna ko su oni, jer ima podataka da većina njih dolazi iz Albanije. Treba raditi na zabrani njihovog ulaska ovde, a ukoliko su odavde, a u pitanju su deca treba ukljućiti roditelje i školu, kako bi se što pre uključili u obrazovni proces. Znači da sve nadležne institucije rade zajedno kako bi bilo rezultata’’, rekao je sociolog, Šemsi Krasnići.

Iz centra za socijalni rad u Prištini kažu da se suočavaju sa brojnim poteškoćama, kada je u pitanju pružanje usluga deci u uličnim situacijama. Prvenstveno zbog nedostatka adekvatnog prostora za njihov smeštaj, kao i nedostatak osoblja, jer su retki slučajevi kada se nekome od njih pruži psiho-socijalna podrška, prati zdravstveno stanje i omoguće druge usluge. Na osnovu istraživanja iz 2016.godine, na osnovu analize postojećih zakona, utvrđeno je da na Kosovu nedostaje poseban zakon za zaštitu dece. Nacrt zakona za zaštitu deteta koji predviđa da deca ne smeju biti na ulici još uvek nije stupio na snagu.

06.07.2017     Rusija produžila sankcije Crnoj Gori do kraja 2018.

Rusija je produžila ekonomske sankcije Crnoj Gori do kraja 2018, saopćeno je jučer iz ruske Vlade.

“Zabrana uvoza određenih vrsta poljoprivrednih proizvoda, sirovina i namirnica u Rusiju iz Sjedinjenih Država, Evropske unije, Kanade, Australije, Norveške , Ukrajine, Albanije, Crne Gore, Islanda i Lihtenštajna produžena je od 1. januara do 31. decembra 2018. godine “, navodi se u dokumentu.

U ljeto 2014. godine Evropska unija, kao i Sjedinjene Države, Kanada, Japan i niz drugih zemalja, najavile su nove sankcije protiv pojedinaca, kompanija, banaka i određenih sektora ruske ekonomije zbog aktivnosti Rusije usmjerene na destabilizaciju Ukrajine. Njihova prva etapa uvedena je još u martu 2014. godine, nakon ruske aneksije ukrajinskog poluotoka Krim.

Crna Gora se na ljeto 2014. priključila sankcijama EU protiv Rusije, koja je nedugo zatim uzvratila embargom na poljoprivredne proizvode.

Dana 7. avgusta 2014. godine, ruske vlasti su najavile zabranu snabdijevanja brojnim prehrambenim proizvodima iz zemalja koje su nametnule ili podržale sankcije protiv Ruske Federacije.

06.07.2017      Specijalni sud za zločine na Kosovu prima optužnice

Specijalni sud za ratne zločine od danas je spreman da primi optužnice, nakon usvojenih dokumenata koji su bili potrebni za njegov rad.

Glavni tužilac David Švendimen ohrabren je usvajanjem Pravilnika o postupku i dokazima koji omogućava pokretanje sudskog rada i vođenje sudskih postupaka.

"Ta pravila razjašnjavaju kako će kancelarija Specijalnog tužilaštva raditi svoj posao u budućnosti", izjavio je za Radio Slobodna Evropa izvršni asistent specijalnog tužioca Joseph Hollerhead.

Na pitanje kada se mogu očekivati prve optužnice pred Specijalnim sudom, Hollerhead je u pismenom odgovoru kazao da tužitelj ne može da komentariše pitanja koja se tiču istrage koja je u toku.

"Kancelarija Specijalnog tužitelja nastavlja svoj rad na osnovu zakona i ustavnih amandmana koji su usvojeni u Skupštini Kosova u avgustu 2015.", podsetio je Hollerhead.

Prošle nedelje je u sedištu suda u Hagu usvojen glavni dokument za rad Suda koji je stupio na snagu ove nedelje.

Više ne postoji nikakva pravna prepreka za primanje podnesaka ili optužnice od tužilaštva. Sada zavisi od Specijalizovanog tužilaštva kada će pokrenuti postupke i podignuti optužnice.

Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu istraživaće zločine koje su "pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima" od 1998. do kraja 2000. godine, kako je u svom izveštaju Savetu Evrope naveo švajcarski senator Dik Marti.

Specijalni sud ima nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima, koji se povezuju sa navodima Dika Martija.

Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Priština Vigan Ćoroli u izjavi za Radio Slobodna Evropa navodi da će doprinos za unapređenje kosovskog društva svakako zavisiti od funkcionalizacije ovog suda.

"To je izgleda uslov između Zapada i Istoka, zbog neslaganja između Sjedinjenih Država i Rusije o funkcionalizaciji države Kosovo. Na Specijalni sud će se gledati kao na poslednju prepreku za neophodno unapređenje kosovskog društva i kosovsku politiku na međunarodnoj sceni. To znači da će zaštita svedoka biti alfa i omega rada Suda", ističe Ćoroli.

Ćoroli navodi da u ovom trenutku nema nikakvih indikacija ko se može naći na optuženičkoj klupi, ali od danas, Sud je spreman da intezivno radi.

"Veruje se da su svi dokazi prikupljeni, a jurisdikacija ovog suda je od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Sva navodna dela koja su tada počinjena biće predmet Suda", dodaje Ćoroli.
Vigan Ćoroli dodaje da je Sud vrlo dobro sačuvao tajnu kada su u pitanju potencijalna imena ljudi koji će biti predmet istrage.

Iako je Sud nepravedan za Kosovo, "on će otkloniti veliku mrlju".

"Sumnje da su počinjeni ozbiljni zločini mogu se otkloniti samo na ovom sudu, kako bi Kosovo moglo slobodno posle da diše na međunarodnoj sceni", ističe on.

Ćoroli ukazuje da Kosovo mora da pruži sve garancije Specijalnom sudu da će izručiti ljude bez obzira ko su oni, te da će zaštiti svedoke.

Nakon formiranja Specijalnog suda, na Kosovu je usledio talas nezadovoljstva, između ostalog, i zahteva poslanika, ali i udruženja porodica poginulih boraca da se ponovo razmotri zakonodavstvo o sudu, zbog toga što se bavi samo pojedincima iz OVK-a, ali ne i zločinima srpskih snaga.

Mnogi procenjuju da je Sud iz tog razloga jednostran, dok drugi veruju da će se suditi za individualnu odgovornost i da će on otkloniti sumnje oko uključenosti osoba iz kosovske politike u teške zločine.

05.07.2017     Arapske zemlje pooštravaju mjere protiv Katara

Saudijska Arabija i druge zemlje koje su blokirale veze sa Katarom neće ukinuti blokadu i nametnuće nove mjere, izjavio je saudijski ministar spoljnih poslova Aled el Džubeir.

On je nakon sastanka šefova diplomatija Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina rekao da je Doha odbila da ispuni zahtjeve koje su joj poslale zemlje Persijskog zaliva i da arapske zemlje žale zbog takve odluke katarskih vlasti.

Saudijski ministar je rekao da će situacija sa Dohom ostati takva kakva jeste sve dok katarske vlasti ne promijene svoju politiku na bolje i da će biti preduzete dodatne mjere protiv Katara, koje će biti u skladu sa međunarodnim zakonom.

Arapske zemlje su 5. juna prekinule diplomatske odnose sa Katarom kojeg optužuju za finansiranje terorizma, kao i zbog veza sa Iranom, regionalnim rivalom Saudijske Arabije.

Potom su Kataru uputile spisak sa 13 zahteva, među kojima je zatvaranje medijske kuće al-Džazira, prekid odnosa sa Iranom i zatvaranje turske vojne baze u Kataru.

Katar je u ponedjeljak Kuvajtu, kao posredniku u rješavanju zalivske krize, predao zvaničan odgovor na zahtjeve.

Prema navodima katarskih medija, Katar se složio da snizi nivo diplomatskih odnosa s Iranom i zatvori medijsku kuću al-Arabija s sjedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Katar je, prema tim navodima, odbacio mogućnost zatvaranja turske vojne baze i to obrazložio time da akti Savjeta zalivske saradnje ne zabranjuju takvu vrstu saradnje sa drugim zemljama.

Na zahtjev za gašenje al-Džazire, Katar je predložio susjedima da postupe recipročno i zatvore televizije poput Al-Arabije i Al-Hadata, obje u Emiratima.

05.07.2017     Voda za piće ispravna, bez većih restrikcija

Voda za piće na Kosovu je ispravna i hemijski i bakteriološki, ističu iz gradskog vodovoda i instituta za javno zdravlje, kao i da se ovog leta ne očekuju veće restrikcije vode za piće, ali apeluju na racionalno korišćenje.

Barbuće Nuši iz instituta za javno zdravlje ističe da se pijaća voda na Kosovu kontroliše 24h dnevno i da je njen kvalitet iznad nivoa. Međutim, govoreći o severu Kosova, kaže da do sada nije uzet nijedan uzorak vode, kako bi se utvrdio njen kvalitet.

,, Do sada nije bilo nikakvih problema kada je u pitanju pijaća voda, mislim na epidemiju.  Nismo imali prijave na loš kvalitet vode od strane građana. Nivo hlora još uvek nije na nivou na kakvom bi trebalo da bude, ali građani Kosova ne moraju da brinu jer je kvalitet vode u okviru standarda’’, kazao je Barbuće Nuši.

I iz regionalnog vodovoda kažu da su zadovoljni kvalitetom vode za piće.

,,Kvalitet vode u opštini Priština je veoma dobar, takođe voda iz Badovdca koju koriste stanovnici opštine Gračanica je dobrog kvaliteta a jezero je 1,5 metara ispod maksimalnog nivoa jezera. Nivo vode u jezeru je veoma zadovoljavalući i ne očekujemo da će biti većih restrikcija vode tokom letnje sezone. Ne očekujemo probleme, prerađivaćemo pijaću vodu onoliko koliko je to potrebno. Takođe Batlavsko jezero je u boljem stanju, ono je 50 cm ispod maksimalnog nivoa i tamo je primarna voda veoma dobrog kvaliteta”, rekao je Iljber Zabrđa.

Zabrđa ističe da je potrošnja pijaće vode u selima velika i da se neracionalno troši. On apeluje na sve potrošače da tu vodu koriste samo za piće.

,,Vodovodna infrastruktura u selima je takva da mi ne možemo da ih snabdemo dovoljnim količinom vode tokom letnje sezone. Iskoristiću priliku da apelujemo na potrošače da pijeću vodu koriste isključivo za piće, a ne za navodnjavanje jer će na taj način omogućiti i njihovim komšijama da budu snabdeveni vodom”, istakao je Zabrđa.

Iz Regionalnog vodovoda najavljuju da će uskoro zatražiti da se cena kubnog metra vode poveća, kako bi se isplatio dug nemačkoj banci koji iznosi čak 20 miliona evra.

05.07.2017     Tramp pozvao na rješenje krize u Persijskom zalivu

Američki predsjednik Donald Tramp pozvao je arapske države i Katar da se "konstruktivnim razgovorom riješi kriza u Persijskom zalivu", te da se "prekine finansiranje terorista" i "da se disktredituje ekstremistička ideologija".

Tramp je telefonom razgovarao sa egipatskim predsjednikom Abdel-Fatahom al-Sisijem o sporu koji četiri arapske zemlje imaju sa Katarom, prenosi AP.

Predsjednik SAD je u razgovoru pokrenuo i pitanje Sjeverne Koreje nakon raketnog testa Pjongjanga ove nedjelje i od Al-Sisija zatražio da uskrati gostoprimstvo sjevernokorejskim radnicima u Egiptu, te ukine sve ekonomske i vojne pogodnosti koje Sjeverna Koreja možda ima u odnosima sa Egiptom.

Ministri vanjskih poslova Saudijske Arabije, Bahreina, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta sastali su se danas u Kairu da bi razgovarali o krizi i odgovoru koji im je Katar poslao na njihovih 13 zahtjeva.

05.07.2017      Specijalni sud spreman za rad

Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu je, nakon usvajanja Pravilnika o postupku i dokazima, spreman za rad. Međutim, iz Fonda za humanitarno pravo poručuju da će prve optužnice biti podignute tek septembra.

Predsednica Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu Ekaterina Trendafilova je 28. juna izjavila, da je usvajanjem Pravilnika o postupku i dokazima Specijalizovanog veća Ustavnog suda, omogućeno da u roku od sedam dana, odnosno danas, sud primi podneske ili optužnice Specijalnog tužilaštva. Kako prenose prištinski mediji, pozivajući se na potvrde iz sedišta Specijalnog suda u Hagu, očekuje se podizanje prvih optužnica Specijalnog tužioca. Međutim, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj smatra da optužnice neće biti podignute u skorije vreme.

“Od sutra mogu da se objave optužnice i da se počinje sa sudskim procesima, međutim, to najverovatnije neće biti slučaj. Mi ćemo morati da čekamo par meseci, barem do septembra, da vidimo prve optužnice iz kancelarije Specijalnog tužioca”, tvrdi Bljakaj.

Iako je u medijima bilo spekulacija o tome ko će se naći na optuženičkoj klupi Specijalnog suda, Bljakaj kaže da se to sa sigurnošću ne može tvrditi u ovom trenutku.

“Ja mislim da je sve to ostalo na nivou petparačkih priča, niko pouzdano ne zna broj optuženih, broj optužnica ni o kojim zločinima se radi. To ćemo videti kad krene sa optužnicama. Bitno je da se bar određenom broju žrtava obezbedi pravda za kojom oni tragaju već 17 godina", kaže izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.

Kosovska policija je sa EULEX-om jutros obavila pretres povodom teškog ubistva dva službenika i pokušaja ubistva još dva službenika UNMIK-a tokom 2004. godine. Kako se navodi u saopštenju državnog tužioca, po nalogu sudije uhapšene su dve osobe, dok je druge dva uhapsila Kosovska policija zbog nezakonitog posedovanja oružja. Protiv sedmoro osumnjičenih istraga je u toku, koju vrši međunarodni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova.

05.07.2017      Hapšenja u Belgiji i Francuskoj zbog planiranja terorističkog napada

Četiri osobe uhapšene su u Belgiji, a jedna u Francuskoj zbog planiranja terorističkog napada.

Iz belgijskog tužilaštva je saopšteno da su ova lica uhapšena nakon što je pronađeno oružje u nekoliko kuća u Briselu.

Belgijski radio-televizijski servis prenosi da se uhapšene osobe dovode u vezu sa briselskim Moto-klubom "Kamikaze Rajders", čiji su članovi uglavnom porijeklom iz Sjeverne Afrike i ranije su dovođeni u vezi sa militantnim grupama.

Isti izvor navodi da su uhapšeni planirali da izvrše napad, ali nisu odabrali određenu metu, jer su planovi bili u početnoj fazi.

Policija je tokom pretresa dvije garaže i četiri kuće u distriktu Anderleht u Briselu pronašla puške "kalašnjikov", neprobojne prsluke i municiju.

Francuska policija je potvrdila da se osoba uhapšena na teritoriji ove zemlje dovodi u vezu sa grupom za koju se smatra da je planirala teroristički napad.

Iz tužilaštva tvrde da se ova istraga vodi odvojeno od istrage o napadima u Parizu, u kojem je u novembru 2015. godine smrtno stradalo 130 ljudi, te u Briselu četiri mjeseca kasnije, kada su smrtno stradale 32 osobe.

05.07.2017     Do pola most, od pola politika

Radovi na glavnom mostu na Ibru sa severne strane i dalje stoje, odlukom gradonačelnika Severne Mitrovice Gorana Rakića.

Most, čiju rekonstrukciju finansira Evropska unija, trebalo je da bude otvoren za vozila 20. januara 2017.

Nakon novonastalih događaja, izgradnje krajem prošle godine, pa rušenja potpornog zida sa severne strane mosta u februaru, i novih dogovora koji su usledili, taj rok je produžen.

Natalija Apostolova, specijalna predstavnica Evropske unije u Prištini tom prilikom je rekla da će se otvaranje mosta desiti kada se projekat pretvaranja ulice Kralja Petra u Severnoj Mitrovici razvije u pešačku zonu, i pratiće procedure koje trebaju da se urade.
Međutim, odluku o obustavi radova gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić, koji nije bio dostupan za izjavu, doneo je u aprilu, nakon serije incidenata u delu oko mosta. On je tada zatražio od međunarodnih I lokalnih bezbednosnih organa, da osiguraju bezbednost građanima.

U izjavi za Radio Slobodna Evropa portparol EU na Kosovu Dinka Živalj kaže da projekat EU za revitalizaciju glavnog mosta u Mitrovici vredan 1.450.000 evra koji je započet 2016. godine, u velikom delu dobro napreduje.

„Još jedan ishod sporazuma u okviru dijaloga u Briselu predviđa pretvaranje ulice Kralja Petra u Severnoj Mitrovici u pešačku zonu. Evropska unija očekuje da se oba projekta uskoro završe.“

Šefica administracije u Opštini Severna Mitrovica Adrijana Hodžić kaže da je prioritet lokalne samouprave bezbednost svih građana koji tu žive, te da je opština dala konkretan zahtev i EU, EULEX-u i svim onim institucijama koje se bave bezbednošću da očekuje da povećaju prisustvo bezbednosnih snaga u blizini glavnog mosta, kako bi se radovi nastavili.
„Jedini razlog zbog kog je Opština Severna Mitrovica insistirala da se prekine sa radovima na glavnom mestu jeste manjak bezbednosti i par incidenata koji su se dogodili u ovom regionu. Zaista je neshvatljivo da nismo dobili konkretnu podršku od strane relevantnih institucija kada je u pitanju povećanje prisustva svih onih institucija koje bi trebalo da se bave bezbednošću, a odnosi se na EULEX, Kosovsku policiju i predstavnike KFOR-a.“

Šef operative Kosovske policije za region severa Željko Bojić potvrdio je za RSE da je situacija stabilna.

„U poslednjem periodu bezbednosna situacija je na zadovoljavajućem nivou u zoni odgovornosti regionalne direkcije policije Mitrovica sever. U poslednje vreme nismo imali registrovanih slučajeva nekih većih razmera i incidenata, tako da je situacija na zadovoljavajućem nivou.“

Hodžić kaže da je istina da nisu zabeleženi incidenti u poslednjem periodu, ali da je i činjenica da je incidenata bilo dok su radovi bili u toku, i da su prestali onda kada se prestalo sa radovima.

„Zaista postoji bojazan da može da se pogorša bezbednosna situacija na terenu, i zato se insistira na povećanom prisustvu od strane bezbednosnih snaga na samom terenu, u toku radova a i nakon završetka radova, bar na tom početku kada most bude prohodan, kako za pešake, tako i za vozila“, kaže šefica opštinske administracije, navodeći da lokalna samouprava nije zainteresovana da preuzme odgovornost za eventualne incidente i da se radovi na mostu nastave po svaku cenu, već insistira na povećanom prisustvu institucija koje se bave bezbednošću.

05.07.2017      Erdoğan: Njemačka štiti teroriste

Predsjednik Turske Recep Tayyip Erdoğan izjavio je da će Ankara smatrati Njemačku zemljom koja štiti teroriste sve dok njemačke vlasti Turskoj ne izruče pristalice bivšeg imama Fetulaha Gulena, koji se nalazi u azilu u SAD.

Erdoğan je rekao da zvanični Berlin "izvršava samoubistvo" time što mu ne dozvoljava da se obrati Turcima u Njemačkoj tokom samita G20 u Hambrugu, te da mora da ispravi ovu grešku, prenio je "Cajt".

Turski predsjednik je naveo da su Njemačka i Turska potrebne jedna drugoj i da lično nema problem sa njemačkim kancelarom Angelom Merkel.

Ankara tereti Gulena za organizovanje državnog udara u Turskoj u julu prošle godine, dok je on negirao bilo kakvu umiješanost.

05.07.2017     Tabaković: Plaćamo i dugove Kosova jer je dio Srbije

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković kaže da Srbija plaća sve dugove od devedesetih godina, pa tako i kredite Kosova, jer je ta teritorija po Ustavu dio Srbije.

"Ovo jeste specifično. Srbija plaća taj dug, jer Kosovo smatra delom svoje teritorije", rekla je Tabaković na zajedničkoj konferenciji za medije sa šefom Misije Međunarodnog monetarnog fona (MMF) Džejmsom Rufom i ministrom finansija Dušanom Vujovićem.

Ona je kazala da se svi dugovi iz devedesetih godina pa nadalje redovno usaglašavaju i provjeravaju na nivou MMF-a, te se dostavljaju mjesečni izvještaji o stanju tih kredita, kako onih na Kosovu, tako i svih zaostalih dugova iz devedesetih godina sa Češkom, Libijom i slično.

Narodna banka Srbije svakog mjeseca dostavlja Ministarstvu finansija izvještaj o iznosu rata duga koji se otplaćuje, ali koliki god da je taj iznos, on je važan jer država mora da ga plaća, ocijenila je Tabaković.

04.07.2017     Vanredno stanje u Egiptu produženo za tri mjeseca

Parlament Egipta usvojio je odluku predsjednika Abdel-Fataha el Sisija o produženju vanrednog stanja u toj zemlji za još tri mjeseca.

El-Sisi je proglasio vanredno stanje nakon samoubilačkih napada na dvije kršćanske koptske crkve 9. aprila.

U napadima za koje je odgovornost preuzeo egipatski ogranak militantne grupe "Islamska država" poginulo je više desetina ljudi.

Predsjednik egipatskog parlamenta Ali Abdel Aal rekao je danas da je razlog za produženje vanrednog stanja postojanje opasnosti, prenijela je egipatska agencija MENA.

Egipatska vlada odobrila je prošlog mjeseca produženje vanrednog stanja čiji će novi tromjesečni period početi 10. jula.

U napadima na kopte u Egiptu od decembra je ubijeno više od 100 ljudi.

04.07.2017     Obeležen dan nezavisnosti SAD u Prištini

SAD proslavljaju Dan nezavisnosti, a tim povodom, na trgu Bila Klintona u Prištini podignuta je Američka zastava, kako bi se obeležilo tradicionalno prijateljstvo između Amerike i Kosova.

Povodom 4. jula, Dana nezavisnosti SAD, pripadnici Bezbednosnih snaga Kosova podigli su američku zastavu pored statue Bila Klintona na istoimenom trgu. Iz udruženja “Prijatelji Amerike” su poručili da je podizanje zastave simboličan način iskazivanja zahvalnosti SAD za svu podršku koju su pružile Kosovu.

“Prijateljstvo između SAD-a i Kosova je stvoreno velikim naporom i žrtvama. Prijateljstvo treba da negujemo i u budućnosti jer smo svedoci da neprijatelji Kosova rade na lobiranju protiv naših interesa. Podizanjem zastave šaljemo jasnu poruku da je narod Kosova zahvalan za sve napore i pruženu pomoć i da ćemo uvek pamtiti i biti zahvalni na pruženoj pomoći SAD-a”, kazao je Agim Redžepi iz udruženja “Prijatelji Amerike”.

Redžepi je dodao da će američka vojna i ekonomska podrška i ubuduće biti potrebna Kosovu.

"Smatram da zaslužujemo njihovo delovanje u našem interesu, ne samo u političkom, već i u ekonomskom, vojnom, obrazovnom smislu", rekao  je Redžepi.

Ceremnoniji su prisustvovali i građani ne samo iz Prištine, već i iz drugih krajeva Kosova.

"Američki praznik nezavisnosti proslavljamo kao Dan nezavisnosti Kosova, jer po mom mišljenju, SAD  su naši najjači i najbolji saveznici", naglasio je Muslji Pirkući iz Dragaša.

SAD obeležavaju 241 godinu od kada su proglasile nezavisnost od Britanskog carstva nakon Američke revolucije. U Americi se ovaj praznik tradicionalno obeležava vatrometom, a ulice su pune zastava.


04.07.2017        Francuski premijer najavio smanjenje poreza na firme i investicije

Francuski premijer Eduar Filip najavio je danas niz fiskalnih mjera, uključujući smanenje poreza na kompanije, namjeru da smanji javnu potrošnju i predstavio investicioni plan od 50 milijardi evra.

Francuska će smanjiti porez na kompanije sa 33 na 25 odsto do 2022. godine, rekao je danas Filip predstavljajući politiku vlade u Nacionalnoj skupštini.

"Kompanije trebaju vratitit želju da se otvaraju i razvijaju na našem tlu radije nego negdje drugdje", rekao je francuski premijer i najavio niz fiskalnih mjera koje će biti izglasane 2017. i provedene u dvije naredne godine.

Premijer je rekao da je francuski dug dostigao "nepodnošljiv nivo" od 2.147 milijardi eura.

"Igramo na vulkanu koji sve jače grmi", rekao je on i izjavio da želi da stavi tačku na "francusku zavisnost od javne potrošnje" obećavši da će spustiti francuski javni deficit ispod tri odsto već od 2017. godine.

Filip je rekao da će Francuska pokrenuti veliki investicioni plan od 50 milijardi eura, a investicije će biti usmjerene na ekološku tranziciju, zdravstvo, saobraćaj, poljoprivredu i modernizaciju države.

04.07.2017      Tači pozdravlja oslobađanje Ljuštakua

Predsednik Kosova, Hašim Tači, pozdravio je oslobađajuću presudu nekadašnjem komandantu Oslobodilačke Vojske Kosova, Samiju Ljuštakuu, za sve optužbe za navodne ratne zločine i njegovo puštanje iz zatvora. Tači je rekao da je oslobodilački rat OVK fundamentalna vrednost države Kosovo.

"Ova vrednost koja označava žrtvu mnogih generacija za našu slobodu i nezavisnost je sveta i večna," rekao je Tači.

Predsednik Kosova kaže da su napori da se ova vrednost diskredituje besmisleni i nepravedni, napominjujući da je najbolji dokaz za to oslobađanje gradonačelnika Srbice, Samija Ljuštakua.

"Svim srcem čestitam gradonačelniku Samiju Ljuštakuu i nadam se da će i ostali bivši članovi OVK biti oslobođeni i da će se vratiti svojim kućama i porodicama," napisao je Tači na Fejsbuku

04.07.2017   Ukrajina: Zaplijenjeni serveri u istrazi hakerskih napada

Ukrajinska policija zaplijenila je računarske servere firme "M.E. Dok", koja se bavi proizvodnjom računovodstvenog softvera, nakon prošlonedjeljne serije hakerskih napada u Ukrajini, izjavio je šef policije za sajber-kriminal Sergej Demedjuk.

On je rekao da su se neki od prvih znakova zaraženosti računarskih sistema pojavili kada je virus prenesen u sistem putem nadogradnje programa koji je izradila firma "M.E. Dok".

Jedan od programera ukrajinske firme rekao je juče Rojtersu da njihovi serveri nisu bili ugroženi napadima hakera i da nijedna nadogradnja koju firma objavljuje za korisnike nije zaražena virusom.

04.07.2017     Oko pola miliona nerešenih krivičnih predmeta na Kosovu

Odlaganje integracija prvosuđa na severu Kosova ima velikog uticaja na ostvarivanje elementarnog prava građana, rečeno je na javnoj diskusiji, organizovanoj u okviru projekta „ Posledice odlaganja integracije pravosuđa – Stanje i perspektive,“  u organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture.

Prema istraživanju Centra za zastupanje demokratske kulture, građani na severu Kosova se suočavaju sa mnogobrojnim problemima vezanim za pravosuđe. Najbrojniji su oni koji se odnose na krivične predmete i imovinu, jer Kosovska policija ne izvršava naređenja srpskog suda.

“Dodatne problem stvaraju i predmeti koji su ostali u sudu UMNIK-a i  još uvek se nije našlo prelazno rešenje za njihovo procesuiranje. Osnovni cilj ovog projekta jeste da se što pre krene sa integracijom pravosuđa koja se odlaže godinama unazad i ništa konkretno nije urađeno po tom pitanju. Ocenjeno je da je Briselski sporazum samo politički i kako je poltička situacija nestabila i inteegracija pravosuđa trpi”, kaže Danijela Tomašević, iz NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“.

Prema Briselskom sporazumu od 2013. godine srpsko tužilaštvo na Kosovu samo prima predmete, ali nema ovlašćenja da ih procesuira. Posledica odlaganja integracije pravosuđa je gomilanje mnogobrojnih nerešenih krivičnih predmeta, kojih je na Kosovu oko pola miliona.

“Jednostavno građanin ne zna kome da se obrati da bi ostvario neko parvo. Stvar je u tome što nijedno drugo pravosuđe ne radi punim kapacicetom. Dešava se stranka podnese tužbu u oba sistema i može da se desi da se donesu dve oprečne presude što je strašno i stvara pravnu nesigurnost u društvu. Od januara ove godine mi nemamo nikavu informaciju vezanu za integrisano pravosuđe, trebalo je da do toga dođe januara ove godine međutim do toga nije došlo. Mi smo nastavili sa radom ali kao i ranije radimo smanjenim kapacicetom”, rekla je Jelena Krivokapić, sudija u osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici.

Sporazum o pravosuđu, koji predviđa intgraciju sudija, tužilaca i administrativnog osoblja u kosovsko pravosuđe, potpisan je u Briselu 9. februara 2015. godine. Poslednji dogovoreni datum za uspostavljanje integrisanog pravosuđa je 17. januar 2017. godine, ali i dalje nema pomaka u ispunjavanju dogovorenih obaveza.

04.07.2017     Indijski premijer počeo istorijsku posjetu Izraelu


Indijski premijer Narendra Modi stigao je danas u posjetu Izraelu povodom četvrt vijeka diplomatskih odnosa dvije zemlje i u cilju jačanja već dobrih veza s jevrejskom državom.

Na međunarodnom aerodromu Ben Gurion kraj Tel Aviva dočekao ga je izraelski kolega Benjamin Netanjahu koji će ga pratiti tokom trodnevne posjete, prve jednog indijskog premijera Izraelu.

Izraelski zvaničnici navode da je ovakav daleko izvan diplomatskog protokola i da je odraz važnosti ove istorijske posjete.

Za vrijeme Hladnog rata Indija nije uspostavljala odnose s Izraelom, držeći stranu Palestincima.

U posljednjih 25 godina dvije zemlje su, međutim, razvile bliske odnose u oblasti visoke tehnologije i odbrane.

Modi će razgovarati s Netanjahuom, posjetiti izraelske kompanije visoke tehnologije i lokalnu zajednicu indijskih Jevreja.

Tokom trodnevnog boravka u Izeaelu neće ići na palestinske teritorije, a sa palestinskim predsjednikom Mahmudom Abasom se sastao u maju u Nju Delhiju.

04.07.2017     Kosovo menja pristup u dijalogu sa Srbijom?

Kosovo mora da promeni pristup u dijalogu sa Srbijom, ocenjuju predstavnici političkih partija. Skupština Kosova, koja još nije konstituisana, treba i da odluči ko će u budućnosti da vodi dijalog i kakav će biti njegov okvir. Neki, pak, smatraju da se dijalog treba prekinuti.

Predsednici Kosova i Srbije Hašim Tači i Aleksandar Vučić juče su se dogovorili da otpočnu novu fazu dijaloga o normalizaciji odnosa između dve zemlje. Timovi obe zemlje će u narednih mesec i po dana raditi na pripremi nove faze čiji će fokus biti odnos Kosova i Srbije u dugoročnom planu. Kako je rečeno, to će zahtevati i unutrašnje razgovore na Kosovu i u Srbiji.

Dijalog koji je do sada vođen na nivou premijera, teži da pređe na nivou predsednika, a akteri su upravo oni koji su i počeli ili nadgledali ceo proces dijaloga.

Palj Ljekaj, potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova čiji čelnik, Ramuš Haradinaj teži da postane premijer, kaže da nova faza dijaloga treba da bude sadržajna i u korist ojačavanja države Kosova, kao i recipročnog priznanja.

"Najpre je potreban jasan okvir za dijalog, vremenski okvir i teme koje će pomoći ojačavanju države i reštavanju problema koje imamo sa Srbijom. Prema tome, možda je došlo vreme da dijalog bude jasniji, sadržajniji, sa temama koje će dovesti i do recipročnog priznanja. Naša politika je do sada dozvolila Beogradu da se bavi unutrašnjim pitanjima Kosova. To sada, u ovom slučaju, ne sme da se ponovi", kazao je Ljekaj.

Aljbuljena Hadžiu iz pokreta Samoopredeljenje za Radio Slobodna Evropa navodi da je ovaj pokret protiv dijaloga sa Srbijom.

"Smatramo da se dijalog ne treba nastaviti ni na koji način i, naravno, pokret Samoopredeljenje ima jasne stavove što se tiče dijaloga. Smatramo da je ovakav dijalog, bez principa i bez uslova, na štetu Republike Kosovo jer je dokazano da je svaki potpisani sporazum u skorist Srbije ali ne i Kosova", kaže Hadžiu.

Dijalog u Briselu do sada je vođen na premijerskom nivou, dok bi nivo predsednika predstavljao jednu novu dimenziju. Ljekaj ističe da preostaje Skupštini, nakon njenog konstituisanja, da odredi na kom nivou će se voditi dijalog sa Srbijom.

"Trebamo dobro da razmislimo o tome, da odredimo tačan format dijaloga kako bi imali odluku Skupštine ko će voditi dijalog sa Srbijom. Svaka odluka Skupštine treba da bude jasna, sa jasnim okvirom o dijalogu", ističe Ljekaj.

Hadžiu, pak, smatra da Tači nije trebao uopšte da odputuje za Brisel na razgovore o novoj fazi dijalog.

"Za nas je neprihvatljivo da Hašim Tači, na ovaj način, pod ovim okolnostima, i uzimajući u obzir da je isti odgovoran za sve urađene ustupke na štetu Kosova, razgovara ili nastavi razgovore, sada na nivou predsednika. Radi se o istom čoveku koji je, dok je bio premijer, uradio brojne ustupke na štetu Kosova, tokom nepravednih razgovora sa Srbijom", tvrdi Aljbuljena Hadžiu.

Kandidat za premijera ovog pokreta Aljbin Kurti u nekoliko navrata je rekao da planira da briselski sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom pošalje Venecijanskoj komisiji na razmatranje, a da parlamentarna komisija proceni dosadašnji proces dijaloga sa Srbijom.

Poslednja runda dijaloga Prištine i Beograda održana je 1. februara a onda su obe zemlje prošle kroz izborne procese. Kosovo čeka na potvrđivanje izbornih rezultata kako bi se konstituisala Skupština a potom izabrala i nova vlada.

03.07.2017     Kineski predsjednik u posjeti Rusiji

Kineski predsjednik Xi Jinping u ponedjeljak je doputovao u Rusiju na razgovore koji imaju za cilj širenje saradnje s Moskvom upravo u vrijeme kada su planule napetosti u kinesko-američkim odnosima.

Ruski predsjednik Vladimir Putin pozdravio je Xija u Kremlju na radnoj večeri. Moskva i Peking potpisat će desetke sporazuma o produbljenju saradnje tokom Xijeve dvodnevne posjete.

Putinov vanjskopolitički savjetnik Jurij Ušakov opisao je trenutne kinesko-ruske odnose kao "najbolje u istoriji".

Prije odlaska u Moskvu, Xi je upozorio američkog predsjednika Donalda Trumpa u telefonskom razgovoru u ponedjeljak na "neke negativne faktore" koji škode kinesko-američkim odnosima, dok su napetosti buknule kada je američki razarač otplovio vodama Južnog kineskog mora kod spornog otoka na koji Kina polaže pravo.

Trump, Putin i Xi prisustvovat će samitu Grupe 20 u Njemačkoj u ovoj sedmici, prenosi AP.

03.07.2017     Mogerini se sastala Vučićem i Tačijem u Briselu

Predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, složili su se danas u Briselu da će početi sa radom na novoj fazi dijaloga o normalizaciji odnosa i pomirenju, saopšteno je iz kancelarije Visoke predstavnice Evropske unije, Federike Mogerini. Oni su takođe odlučili da će odgovarajući timovi početi pripreme po tom pitanju.

Vučić i Tači istakli su važnost implementacije svih postignutih sporazuma u dijalogu bez daljih kašnjenja.

Visoka predstavnica potvrdila je posvećenost EU evropskoj perspektivi celog Zapadnog Balkana.

Mogerini je u jutarnjim satima najpre održala bilateralne sastanke sa Vučićem i Tačijem, koji su trajali oko 30-ak minuta svaki, a nakon toga je usledio i zajednički sastanak.

Ovo je prvi put da se održi jedan ovakav sastanak gde su Vučić i Tači u svojstvu predsednika dveju država.

Tači je uoči putovanja rekao da će na sastanku razgovarati i razmeniti početne ideje o načinu nastavka dijaloga u novoj fazi, kao i o ciljevima koji trebaju da se postignu u sklopu dijaloga.

On je dodao da je dijalog državni prioritet, te da će se raditi na tome da državne institucije budu ujedinjene po tom pitanju.

Očekivanja obe strane jesu da dijalog o normalizaciji odnosa sa premijerskog pređe na predsednički nivo.

"Poslednji sastanak Beograda i Prištine na visokom nivou održan je u februaru posle čega su usledili izbori i u Srbiji i na Kosovu. Sada je prilika da se to obnovi i da se vidi kako dalje unaprediti dijalog", rekla je Beti portparolka visoke predstavnice Maja Kocijančič.

 
Back to content | Back to main menu