Radio OMEGA-3

Go to content

Main menu:

Najnovije Vjesti

KLIKNI I SLUSAJ !!

24.02.2018      Turska: Preseljenje veleposlanstva SAD u Jeruzalem izuzetno zabrinjavajuće

Turska je u subotu saopćila da je odluka o preseljenju veleposlanstva Sjedinjenih Država u Izraelu u ožujku iz Tel Aviva u Jeruzalem "izuzetno zabrinjavajuća" i optužila Washington da "uništava" nade za mir.

Odluka Washington, saopćena u petak nije samo "izuzetno zabrinjavajuća", već "pokazuje inzistiranje (Vlade SAD-a) da uništi uvjete za mir", navelo je Ministarstvo vanjskih poslova Turske, javlja AFP.

Američko veleposlanstvo preselit će se i Jeruzalem u ožujku, kako bi se preseljenje poklopilo sa 70. obljetnicom proglašenja neovisnosti Izraela, potvrdio je u petak State Department.

"Uzbuđeni smo zbog tog povijesnog koraka i iščekujemo s radošću otvaranje u ožujku", rekla je glasnogovornica State Departmenta Heather Nauert, prenijele su agencije.

Veleposlastvo u Jeruzalemu bit će otvorena postupno i najprije će raditi u zdanju u kvartu Arnona u kome se izdaju vize, a potražnja za stalnim mjestom je već počela.

U njoj će u početku raditi veleposlanik i mali tim, a do kraja sljedeće godine će biti otvoren novi dio tog kompleksa, navela je Nauert u saopćenju.

Veleposlanik SAD-a u Izraelu, međutim, i dalje će živjeti u Herzliyji, sjeverno od Tel Aviva iz sigurnosnih razloga i putovati u preseljeno veleposlanstvo.

24.02.2018      POSTIGNUT KONSENZUS ZA RATIFIKACIJU DEMARKACIJE SA CG

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji saopštio je da je postignut dogovor sa DSK povodom ratifikacije Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Veselji je na svom Fejsbuk nalogu napisao da se za ovaj sporazum zahvaljuje premijeru Haradinaju, Demokratskom savezu Kosova, Socijaldemokratskoj inicijativi i potpredsedniku Vlade Bedžetu Pacoliju.

"Upravo smo postigli konsenzus za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom. Želeo bih da se zahvalim premijeru Haradinaju, Demokratskom Savezu Kosova, Socijaldemokratskoj inicijativi i potpredsedniku Vlade Pacoliju zbog spremnosti da se postigne konsenzus i za vrlo konstruktivan dijalog. Ova saradnja treba da nas vodi i u drugim važnim procesima za zemlju", napisao je Veselji na Fejsbuku.

24.02.2018     Pogibija vojnika u samoubilačkom napadu u Kabulu

Vlasti Afganistana su saopštile da je od napada bombaša samoubice poginulo dvoje pripadnika sigurnosnih snaga a sedam ljudi je ranjeno u Kabulu na području gdje su smještena diplomatska predstavništva, uključujući zgradu NATO-a i američke ambasade.

Odgovornost za napad je preuzela Islamska država Iraka i Levanta (IDIL).

Takođe, najmanje jedna osoba je poginula, dok je njih deset povrijeđeno u eksploziji u gradu Laškargah na jugu Afganistana, prenijeli su lokalni mediji.

U odvojenom napadu talibana na položaj afganistanske vojske u pokrajini Farah ranije u subotu poginulo je najmanje 18 vojnika, dok su dvojica vojnika ranjena.

Prema izvještaju koje su Ujedinjene nacije objavile ranije ovog mjeseca, u bombaškim napadima je tokom 2017. godine u Afganistanu poginulo 7.015 civila, dok je više od 3.000 njih povrijeđeno.

24.02.2018      "U MAJU USTAVNE PROMENE OKO VOJSKE"

Predsednik parlamentarne komisije za unutrašnje poslove Hadži Šalja izjavio je za list "Zeri" da će u mesecu maju tekuće godine početi rad na ustavnim promenama za formiranje vojske Kosova.

On je izrazio nadu da će te promene podržati i Srpska lista.

Da podsetimo da je predsednik Kosova Hašim Tači tokom ovogodišnje parade Bezbednosnih snaga Kosova u čast desetegodišnjice nezavisnosti ponovo obećao da će Kosovo uskoro imati vojsku.

Inače, međunarodni zvaničnici su odlučni u tome da tranformacija BSK u Oružane snage Kosova treba da se izvrši putem ustavnih promena.

24.02.2018     U napadima na istočnu Gutu poginuo 21 civil

Najmanje 21 civil poginuo je danas u istočnoj Guti, kada su snage sirijskog režima bombardirale to pobunjeničko područje istočno od Damaska, priopćila je nevladin Sirijski opservatorij za ljudska prava.

Samo je u napadima na grad Dumu poginulo 12 civila, naveli su isti izvori.

U zračnim udarima i intenzivnoj artiljerijskoj paljbi vojske predsjednika Bašara el Asada, od nedjelje je u istočnoj Guti ubijeno najmanje 468 civila, među kojima 108 djece.

Vijeće sigurnosti Ujedinjenih naroda za danas je odložio glasanje o prijedlogu rezolucije o uvođenju primirja u toj enklavi.


24.02.2018    TAČI ZA JAPANSKE MEDIJE: KOSOVO ĆE BITI ČLAN UN-A

Predsednik Kosova, Hašim Tači je u intervjuu za japansku državnu televiziju “NHK” i najvećem japanskom listu “Majniči”, govorio o desetogodišnjici nezavisnosti Kosova.

U oba intervjua, predsednik Tači je govorio o izgradnji države, ekonomskom razvoju i aspiraciji Kosova da postane član NATO i EU.

Govorio je i o odnosima između Kosova i Srbije.

Tači je istakao je da je tokom deset godina Kosovo uspelo da osigura mnoga priznanja i članstvo u mnogim međunarodnim organizacijama.

"Tokom ovih deset godina došlo je do istorijskih promena", dodao je.

On je za japanske medije rekao da je Kosovo u deceniji nezavisnosti uspelo da dostigne 4% ekonomskog rasta. Prema njegovim rečima, smanjen je broj nezaposlenih, kao i povećana socijalna zaštita.

Predsednik Kosova je rekao da Kosovo teži da postane član EU i NATO što je pre moguće.

Govoreći o procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, Tači  je rekao da veruje da će se ove godine postići istorijski sporazum između dve zemlje.

“Normalizacija odnosa sa Srbijom omogućiće nam da postanemo član Ujedinjenih nacija”, istakao je Tači za japanski list Majniči.

23.02.2018       EU prijeti otkazivanjem samita s Turskom zbog spora oko ciparskog plina

Čelnici Europske unije (EU) prijete da će odustati od planiranog sastanka s turskim predsjednikom Recepom Tayyipom Erdoganom (Redžep Tajip Erdogan), zbog turskog slanja ratnih brodova da spriječe talijansku tvrtku da buši za plin u moru kod Cipra.

Predsjednik Europskog vijeća Donald Tusk rekao je da su zemlje članice u petak izrazile solidarnost s Ciprom i Grčkom te pozvale Tursku da prekine te aktivnosti.

On je rekao da su lideri istakli prava Cipra da istražuje i eksploatizira svoje prirodne resurse u skladu s europskim i međunarodnim pravom.

Tusk je rekao da su europski lideri "spremni surađivati sa Turskom", ali da će idućeg mjeseca procijeniti da li održati sastanak sa turskim predsjednikom predviđen 26. ožujka u Bugarskoj.

Turski ratni brodovi su "zaprijetili upotrebom sile" da bi zaustavili novi pokušaj da se stigne u oblast kod obale Cipra gdje bi talijanska tvrtka trebala bušiti u potrazi za plinom, izjavio je ciparski ministar energetike Jorgos Lakotripis.

Turska navodi da neće dozvoliti ciparskoj vladi da nastavi "jednostranu" potragu za plinom sve dok se zanemaruju prava turskih Ciprana na resurse.

23.02.2018      Oštro oko demarkacije

Zbog nedostatka nacionalnog konsenzusa za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji granice Kosova i Crne Gore, rasprava o ratifikaciji u Skupštini Kosova odložena je za narednu sredu, na zahtev poslaničkih grupa.
Skupština je danas
počela vanrednu sednicu o ratifikaciji Sporazuma za obeležavanje granične linije između Kosova i Crne Gore uz oštru raspravu vladajućih partija sa opozicijom.
Nakon jučerašnjeg neuspelog pokušaja da se sednica održi, a zbog nedostatka glasova za ratifikaciju, zasedanje je pomereno za danas, ali glasovi za još nisu obezbeđeni.
Pored toga što je pokret Samoopredeljenje protiv i što poslanici Srpske uopšte nisu u sali, opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) traži da se iz paketa zakona za koji će se glasati izbaci izveštaj nove Državne komisije za obeležavanje granice, a koju je formirao premijer Ramuš Haradinaj po dolasku na dužnost. Haradinaj se, inače, Sporazumu o demarkaciji u prošlom mandatu, dok je bio u opoziciji, oštro protivio.
Izveštaj Državne komisije, koju je imenovao Haradinaj, utvrdio je da je Sporazumom o demarkaciji postignutim 2015, u vreme kada je na čelu vlade bio lider DSK-a Isa Mustafa, izgubljena teritorija zemlje. Stoga ova partija smatra da je kontradiktorno da se glasa i za Sporazum i za izveštaj komisije.
Tome se, međutim, protivi premijer Haradinaj i njegova partija, koji se poslanicima DSK-a danas obratio sa: "Sram vas bilo".
Šef poslaničkog kluba pokreta Samoopredeljenje Gljauk Konjufca kazao je da bi Skupština, da je Sporazum dobar, ratifikovala ovaj sporazum onda kada je on postignut 2015. On je dodao da njime Kosovo gubi teritoriju, što je mnogo važnije od liberalizacije viza.
"Liberalizacija viza svakako je važna, ali ko je do sada ometao to. Onaj koji je pogrešno potpisao demarkaciju, a te greške je konstatovala Državna komisija aktuelne vlade", kazao je Konjufca.
Šef poslaničkog kluba Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti kazao je da se Sporazum treba ratifikovati, ali da se to neće desiti pre postizanja političkog konsenzusa.
Zahtev ove partije sada je da se zakonu dodaju izveštaji i bivše i sadašnje komisije o obeležavanju granice, kao i međunarodne komisije komisije koju je formirala bivša predsednica Atifete Jahjaga, a koja je utvrdila da je proces demarkacije bio ispravan.
"Neka onda poslanici sami glasaju za taj sporazum", dodao je on.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj kazao je da nalaz nove komisije ne treba toliko da smeta Demokratskom savezu.
"Gde vas boli, mogu li da znam, braćo i srestre. Toliko ste protiv vaše teritorije, toliko imate problema sa žemljom koju su vam ostavili. Treba da vas je sramota. Protiv ste izveštaja koji kaže da može da se pronađe istina", obratio se Haradinaj opozicionom Demokratskom savezu Kosova.
Inače, pitanje ratifikacije demarkacije bio je jedan od uzroka pada vlade Ise Mustafe, predsednika Demokratskog saveza Kosova, jer su se u to vreme sporazumu protivili, pored Samoopredeljenja, i današnje vladajuće stranke -Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja i Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja.

23.02.2018       Bivši Trumpov saradnik priznao krivicu u Muellerovoj istrazi

Bivši visoki zvaničnik izbornog štaba američkog predsjednika Donalda Trumpa (Tramp) priznao je krivicu nakon što je protiv njega podnijela optužnicu istraga specijalnog savjetnika o ruskom miješanju u američke izbore, javio je Reuters.

Priznanje krivice savjetnika Ricka Gatesa (Rik Gejts) koji je blisko povezan s bivšim šefom Trumpovog štaba Paula Manafortom (Pol), bilo znak da surađuje s istragom specijalnog savjetnika Roberta Muellera (Muler), piše New York Times.

Gates je dugogodišnji politički konsultant koji je bio zamjenik šefa Trumovog izbornog štaba. On i Manafort su prethodno radili kao savjetnici bivšeg proruskog predsjednika Ukrajine Viktora Janukoviča.

Dogovor o priznanju mogao bi da bude značajan razvoj istrage - znak da Gates planira ponuditi inkriminizirajuće informacije protiv dugogodišnjeg suradnika Manaforta ili drugih članova Trumpovog štaba u zamjenu za blažu kaznu, naveo je New York Times.

Mueller je povećao pritisak na Gatesa i Manaforta desetinama novih optužnica za pranje novca i bankarske prevare.

Mueller je protiv Gatesa i Manaforta prvi put podigao optužnice u oktobru i obojica su se izjasnila da nisu krivi.

Gatesova prva briga je da zaštiti svoju porodicu, i emotivno i finansijski od otezanja suđenja, rekla je jedna osoba upoznata s njegovom strategijom odbrane na sudu.

U optužnicama protiv Gatesa i Manaforta ništa ne ukazuje na središnje pitanje Muellerove istrage - da li su Trump ili njegovi saradnici koordinisali aktivnosti s ruskom vladom da se ometu predsednički izbori.

Gates je bio u izbornom štabu znatno duže od Manaforta koji je smijenjen u augustu, ali je do dana izbora bio u Trumpovom avionu.

U optužnici se navodi razvijena šema Gatesa i Manaforta kako da sakriju od američkih vlasti milione dolara koje su zaradili kao politički konsultanti u Ukrajini gdje su radili za bivšeg predsjednika Viktora Janukoviča, dugogodišnjegi saveznika ruskog predsjednika Vladimira Putina, navodi New York Times.

List dodaje da su radom u Ukrajini bili povezani s brojnim ljudima s vezama u Kremlju, među kojima je tajkun Oleg Deripaska.

23.02.2018      AL I MK OTKAZALE UČEŠĆE NA KONFERENCIJI ZBOG KOSOVA

Predstavnici Makedonije i Albanije odlučili su da ne učestvuju na konferenciji ministara spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana u Banjaluci, jer nije u taj događaj uključeno i Kosovo, prenela je "Koha".

Ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati informisao je svog kolegu iz BiH Igora Crnadaka da neće prisustvovati događaju, jer organizatori "ne poštuju format uključivanja svih šest zapadnobalkanskih zemalja", preneo je Unmik u svom pres-klipingu.
Bušati smatra da nikakav razgovor ne može da bude završen bez učestvovanja svih u tom događaju.
I zamenik šefa diplomatije Makedoni
je Bujar Osmani je, takođe, otkazao učešće na konferenciji zbog istog razloga kao i albanski ministar.

23.02.2018     Somalija: 18 poginulih u dvostrukom bombaškom napadu

U dvostrukom bombaškom napadu u blizini predsedničke palate i hotela u Mogadišu danas je poginulo 18 i povređeno 20 osoba, saopštili su izvori bliski policiji.

"Stradalo je 18 osoba, a 20 je povređeno", navela je Frans presu policija i dodala da se strahuje da bi broj žrtava mogao da bude veći.

Prva eksplozija automobila bombe praćena pucnjavom dogodila se u blizini kontrolnog punkta kod predsedničke palate koja je i sedište vlade.

Druga eksplozija se dogodila ubrzo posle prve u blizini hotela koji je nedavno otvoren u Mogadišu.

Odgovornost za oba napada preuzela je islamistička grupa Al Šabab, poznata po napadima na snage bezbednosti Somalije, kao i na hotele i druga područja u glavnom gradu.

Somalija nema kontrolu nad svojom teritorijom još od 1991. godine, i pogođena je ne samo decenijama ratovanja već i ciklusima žeđi i gladi.

Situacija je od avgusta 2011. počela da se popravlja, kada su pripadnici Al Šababa isterani iz Mogadiša, ali ta organizacija, povezana s Al Kaidom, i dalje drži veliki deo juga Somalije i pokušava da se vrati u glavni grad.

23.02.2018      JUNKER, MOGERINI I HAN POSETIĆE ZAPADNI BALKAN

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini
i komesar za proširenje Johanes Han posetiće balkanske zemlje, uključujući i Kosovo.

Poseta evropskih zvaničnika Kosovu zakazana za 28. februar biće u okviru njihove turneje na Balkanu. Oni će posetiti i Makedoniju, zatim Albaniju, Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Bugarsku.
Ova turneja, koja počinje 25. februara 2018. godine i završava se 1. marta, je da se predstavi strategija EU za region Zapadnog Balkana.
Nedavno je Evropska komisija predstavila novu strategiju proširenja, sa jasnim vremenskim o
kvirima za članstvo EU, samo za Crnu Goru i Srbiju.
Ova poseta evropskih diplomata dolazi u trenutku kada Skupština Kosova ulaže napore da ratifikuje Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, koji je potpisan u Beču 2015. godine.
Na dve sednice, Skupština nije uspela da postigne konsenzus o usvajanju ovog sporazuma, koji je jedan od uslova koji je EU postavila za liberalizaciju viza, pored uslova za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

21.02.2018       Sakašviliju zabranjen ulazak u Ukrajinu na tri godine

Ukrajina je zabranila bivšem gruzijskom predsjedniku Mihailu Sakašviliju ulaz u zemlju na tri godine, nakon što ga je Kijev deportovao početkom mjeseca.

Portparol ukrajinske granične službe Oled Slobodjan rekao je agenciji AFP da je Sakašviliju zabranjen ulaz prema naredbi komandanta zaduženog za graničnu dionicu koju je on ilegalno prešao u septembru.

"Sa ili bez mene već se nazire kraj ovim vlastima i ja ću se vratiti kući u Ukrajinu veoma brzo, mnogo prije nego što isteknu te tri godine", napisao je Sakašvili na Facebooku, prenosi AFP.

Sakašviliju je zabranjen ulaz do 13. februara 2021. godine.

Mihail Sakašvili živio je u egzilu u Ukrajini prije nego je priveden i deportovan u Poljsku 12. februara.

21.02.2018      Vanredna sednica o demarkaciji u četvrtak

Predsedništvo Skupštine Kosova odlučilo je da se vanredna sednica o ratifikaciji Nacrta zakona o demarkaciji sa Crnom Gorom održi u četvrtak pre podne.
To je potvrdio šef poslaničkog kluba Samoopredeljenje Gljauk Konjufca, koji se prvi obratio medijima nakon sastanka Predsedništva.
Ovaj pokret protivi se Sporazumu o demarkaciji navodeći da se njime krši teritorijalni integritet Kosova.
Kako je dodao, pred poslanicima će se naći Nacrt zakona o demarkaciji, kao i prateći dokumenti, aneks sporazuma predsednika Kosova i Crne Gore, kao i izveštaj Državne komisije za obeležavanje granice koji je ustanovio da je prilikom demarkacije bilo grešaka.
"Glasaće se samo za Sporazum, kojeg je izglasala i Crna Gora. Ostali dokumenti su za unutrašnju upotrebu", kazao je Konjufca.
Tokom celog dana trajali su sastanci međunarodnih predstavnika sa političkim partijama kako bi se ubedili.
Protiv su se izjasnili poslanici pokreta Samoopredeljenje, a nepoznato kako će deset poslanika Srpske liste delovati, s obzirom da su rekli da im demarkacija nije prioritet.

21.02.2018      Državni svjedok: Netanjahu mi je dao instrukcije da počinim krivično djelo

Bivši generalni direktor izraelskog Ministarstva komunikacija Izraela Šlomo Filber rekao je istražiteljima da je premijer Benjamin Netanjahu manipulisao njime da prekrši zakon, a da on toga nije bio svjestan, javili su u srijedu uveče izraelski mediji.

Filber je pristao da bude državni svjedok kako bi izbjegao kaznu u slučaju sumnji na korupciju što bi mogla biti prekretnica za Netanjahua suočenog sa nizom optužbi za korupciju koje bi mogle da ga zbace s vlasti, navodi agencija AP.

Svjedočenje Filbera, Netanjahuove desne ruke, kako ga nazivaju izraleski mediji, najnovije je u nizu skandala s kojima se Netanjahu suočio.

Policija još nije potvrdila da li će Filber svjedočiti protiv Netanjahua, ali su vodeći izraelski dnevni listovi objavili u srijedu da je dogovor sa tužilaštvom postignut.

Glavni urednik dnevnika Harec Aluf Ben objavio je danas da su to "posljednji dani vladavine Benjamina Netanjahua" i da je njegovom "rukovođenju zadat oštar udarac, očito smrtonosni".

Netanjahuov saradnik Filber je uhapšen zbog sumnje da je promovisao propis koji donosi stotine miliona dolara telekomunikacionoj kompaniji Bezek u zamjenu za povoljno izvještavanje novinske internet stranice Vala koja pripada toj kompaniji o Netanjahuovoj porodici.

Izvještaji o tome su objavljeni nakon optužbi da je jedan drugi Netanjahuov saradnik pokušao da podmiti sudiju u zamjenu za zatvaranje slučaja protiv Netanjahuove supruge.

21.02.2018      EVROPSKA UNIJA POMAŽE SKUPŠTINU KOSOVA

U Skupštini Kosova zaključen je dvogodišnji zajednički projekat "Dalja podrška Skupštini Kosova" koji je, u vrednosti od 1,3 miliona evra, finansirala Kacelarija EU na Kosovu.

Projekat će doprineti poboljšanju rada i kapaciteta skupštine u skladu sa standardima Evropske unije.
Projekat, koji je započeo marta 2016. godine, sprovodi  Kancelarija Mađarske nacionalne Skupštine koja je pozvala i stručnjake iz skupština zemalja članica Evropske unije i Evropskog parlamenta, kako bi na osnovu prakse Evropske unije pronašli nabolje procedure za funkcionisanje Skupštine Kosova.
"Mislim da smo ovim projektom, kao i sa prethodna dva, postigli pozitivne rezul
tate. Naš cilj bio je da dizajniramo izbor koji odgovara potrebama Kosova, a to najbolje potvrđuje akcioni plan. Ovaj dokument je jasan i predstavlja rezime predloga koji su dati u poslednje dve godine za različite oblasti. Pozivam da se ovaj akcioni plan usvoji u parlamentu, da se primeni i dobije politički legitimitet", rekao je Ištvan Jakab, zamenik predsednika Nacionalne Skupštine Mađarske.
Šefica  kancelarije Evropske unije na Kosovu Natalija Apostolova pozvala je Skupštinu Kosova da intezivnije radi kako bi se što pre približila EU.
"Strategija Evropske unije koja je objavljena pre nekoliko dana zahteva od svake buduće zemlje članice da sprovede neke neophodne reforme. Sve institucije imaju posebnu ulogu u ispunjavanju svojih obaveza, a najveću će imati skupština. Nastavicpažjivo da pratimo da li Skupština Kosova ispunjava svoje obaveze", rekla je Natalija Apostolova.
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji zahvalio se predstavnicima EU i Skupštine Mađarske, rekavši da cinstitucije ispuniti preuzete obaveze usvajanjem Sporazuma o razgraničenju sa Crnom Gorom. Veselji je kazao da će građani Kosova uskoro moći da putuju bez viza.
Predsednik Skupštine Kosova prethodno se sastao sa zamenikom predsednika Narodne Skupštine Mađarske Ištvanom Jakabom.

21.02.2018      UN: U istočnoj Guti 'stradalo skoro 350 ljudi'

Kancelarija Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava saopštila je u sredu uveče da je 346 ljudi ubijeno u istočnoj Guti od kada su 4. februara sirijske snage i njeni saveznici pokrenule ofanzivu u pobunjeničkoj enklavi istočno od Damaska, javila je agencija AP.

U toj ofanzivi je ranjeno 878 ljudi, pretežno u vazdušnim napadima na stambena područja, navodi se u saopštenju i dodaje da se pretpostavlja da je broj žrtava veći pošto na terenu vlada pometnja i nije moguće imati tačan uvid u podatke o stradalim i ranjenima.

Visoki komesar UN-a za ljudska prava Zeid Raad al Husein pozvao je na hitan prekid vatre.

Sličnu izjavu je ranije danas dao je generalni sekretar UN-a Antonio Guteres, koji je pozvao na momentalni prekid "svih ratnih dejstava" u pobunjeničkom predgrađu Damaska gde 400.000 ljudi, prema njegovim rečima, živi "u paklu".

Prekid vatre je zatražio i predsednik Francuske Emanuel Makron koji je danas rekao da je neophodna evakuacija civila što je pre moguće kao i pristup humanitarne pomoći.

Rusija je zatražila da sutra bude održana hitna sednica Saveta bezbedosti UN-a o Siriji, javila je agencija AFP i dodala da je Kremlj danas demantovao da učestvuje u tim napadima kao saveznik sirijskog predsednika Bašara el Asada.

21.02.2018     VESELJI: SRBIJA DA PRIHVATI REALNOST DA JE KOSOVO DRŽAVA

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, izjavio je danas da će Kosovo biti članica EU i da će građani moći da se slobodno kreću u zemljama Evropske unije.

"Mi ćemo izvršiti sve obaveze na našem put ka EU. Takođe ćemo ispuniti obavezu da ojačamo našu državnost, pored ratifikacije Sporazuma o granici sa Crnom Gorom, mi očekujemo da i sa Srbijom rešimo pitanje granice i da Srbija prihvati realnost - nezavisnu i suverenu državu Kosovo", rekao je Veselji, prenosi RTK.
On je ovo izjavio na zatvaranju "Tvajning projekta" podrške Skupštini Kosova, Kancelarije EU na Kosovu.
Veselji se zahvalio Evropskoj Uniji za projekat koji, kako navodi, "omogućava Skupštini Kosova da ostvari pozitivne i brže korake ka EU".
"Skupština ima jednu od najprofesionalnijih administracija u regionu. Ovaj projekat je pri kraju i počinjemo sa novim projektom uz podršku Vlade Mađarske za izgradnju olimpijskog stadiona. Imamo mnogo projekata" rekao je Veselji.

21.02.2018      Njemačka traži da se okonča masakr u Istočnoj Guti

Njemačka je pozvala Rusiju i Iran da izvrše pritisak na sirijsku vladu kako bi se okončalo “maskar” u Istočnoj Guti, gdje je prema izvještaju nezavisnih promatrača poginulo najmanje 250 civila u posljednja dva dana, među njima više od 50 djece.

"Bez podrške ova dva saveznika, Asadov režim bio bi spremniji na pregovore u organizaciji UN-a" rekao je glasnogovornik njemačke vlade Stefan Seibert.

Rusija i Iran su dali važnu podršku Bašaru al Asadu.

Moskva je pokrenula zračnu kampanju i ojačala vojne snage od 2015 što je omogućilo ređimu da preokrene tok sukoba koji je počeo kao protest građana protiv vlasti 2011.

21.02.2018       DELAVI NEVEĆINSKIM ZAJEDNICAMA: GLASAJTE DEMARKACIJU

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Greg Delavi održao je sastanak sa poslanicima nevećinskih zajednica.

Američki diplomata je predstavnicima grupe 6+ predložio da u Skupštini glasaju za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom.
Poslanik ove grupe, Duda Balje, potvrdila je za "Indeksonline" da će njihova pozicija biti u skladu sa dobrobiti Kosovo.
"Da, grupa 6 plus je jednoglasno za", rekla je Balje.
Indeksonlajn saznaje da je ambasador Delavi zatražio od predstav
nika nevećinskih zajednica da u parlamentu glasaju za ratifikaciju Sporazuma o demarkaciji.
"Moramo ići korak dalje ka liberalizaciji. Vlasnici tamo i dalje mogu koristiti zemljište", rekao je Delavi, prenosi portal.

21.02.2018     Tramp opet napao Obamu zbog Rusije

Američki predsednik Donald Tramp danas je ponovo napao svog prethodnika Baraka Obamu navodeći da je mogao da uradi više da spreči mešanje Rusije u izbore.

"Pitanje: Ako se svo rusko mešanje dešavalo tokom Obamine administracije, sve do 20. januara, zašto oni nisu predmet istrage? Zašto Obama nije uradio nešto povodom tog mešanja", naveo je Tramp na Tviteru.

Tramp je takođe potkačio svog ministra pravde, čije je prezime pogrešno napisao (Session umesto Sessions).

"Zašto demokrate nisu pod istragom? Pitajte Džefa Sešona!", dodao je Tramp.

Tramp je ranije kritikovao Obamu da nije uradio dovoljno da spreči mešanje Rusije.

Tokom kampanje za izbore 2016. Obama je kritikovao Rusiju za mešanje u američku politiku kada se o tome mnogo manje znalo, a posle izbore je proterao 35 ruskih diplomata za koje se sumnjalo da su obaveštajci.

21.02.2018      RAZMOTRITE SVE ZAKONE DO 31. MARTA

Predsednik Skupštine Kosova, Kadri Veselji, rekao je da bi do 31. marta ove godine, poslanici trebalo da završe razmatranje svih zakona prema evropskom reformskom programu (ERA).

Veselji je rekao da parlamentu predstoji intenzivan rad, kako bi se pospešile mnoge važne reforme, kao što je i formiranje vojske.
"Skupština Kosova će intenzivirati svoj rad kako bi se pospešile važne reforme kao što je formiranje vojske Kosova. Sa predsednicima skupštinskih odbora smo razgovarali o dosadašnjem radu i zatražio sam od njih da rade na ispunjavanju zakonodavnog plana, na nadgledanju rada izvršne vlasti i češće praćenje primene zakona na terenu. Posebno sam zatražio da se do 31. marta ove godine završi razmatranje svih zakona prema evropskom reformskom programu (ERA)", rekao je Veselji.

20.02.2018      Oluja zahvatila veliki dio SAD

Oluja praćena ledenom kišom i snijegom zahvatila je veliki dio SAD i izazvala fatalne nesreća i zatvaranje škola.

Američka meteorološka služba izdala je u utorak savete za ponašanje u zimskim uslovima u saveznim državama od Teksasa na jugu do Velikih jezera na sjeveru - Oklahomi, Kanzasu, Misuriju, Ajovi, Minesoti, Sjevernoj Dakoti i Viskonsinu.

Policija Minesote je saopštila da je ledeno vrijeme uticalo da dođe do 400 sudara i 250 okretanja automobila na putu, uključujući dvije fatalne nesreće.

Upozorenje na poplave na snazi je u Ilinoisu, Indijani i Mičigenu, a na mogućnost poplava u Teksasu i Arkanzasu.

U nekim američkim oblastima očekuje se snijeg visine 15 centimetara, dok meteorološka služba Arkanzasa navodi da bi ove nedjelje u nekim područjima moglo da padne više od 20 centimetara kiše.

Škole u saveznim državama Misuri i Viskonsin danas su otkazale časove ili odložile njihov početak.

Putevi u Mičigenu zatvoreni su zbog velikih količina vode.

20.02.2018      Vlada Kosova usvojila Nacrt zakona o demarkaciji

Vlada Kosova usvojila je izmene i dopune na Nacrt zakona o demarkaciji sa Crnom Gorom, zajedno salt  aneksom-dogovorom  predsednika Kosova i Crne Gore od petka, a koji predviđa mogućnost korekcije prethodnog sporazuma u slučaju da su u pravcu Čakora i Kule počinjene greške.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je rekao da će odmah danas poslati zahtev Skupštini za održavanje vanredne sednice.
„Sada tražimo vanrednu sednicu radi diskusije i glasanja za sporazum o demarkaciji. Postoji velika volja da se sednica održi što pre. Zbog konsultacija koje su i dalje u toku, predlažem da se sednica održi u četvrtak u 10 časova. Nadam se da ćemo do tada biti jedinstveni i da ćemo imati maksimalnu podršku za ovako važnu odluku za građane Kosova“.
Vlada je jutros  povukla raniji Nacrt  da bi ga upotpunila sa aneksom-dogovora.
Trojica srpskih ministara su ponovo bili uzdržani prilikom glasanja o ovom pitanju.
Pred poslanicima će se inače naći sporazum o demarkaciji u vidu Nacrta zakona, te prateća dokumentacija kao što je aneks-dogovor predsednika Kosova i Crne Gore i izveštaj Državne komisije za obeležavanje granice.
U tom izveštaju se inače navodi da je Kosovo sporazumom o demarkaciji izgubilo 8 hiljada hektara svoje teritorije.
Haradinaj je ranije saopštio je da su pre glasanja o Sporazumu o demarkaciji u Skupštini Kosova potrebne konsultacije sa svim parlamentarnim grupama kako bi sednica po tom pitanju bila dobro pripremljena. Rekao je da je za to pitanje važna podrška Srpske liste i pokreta Samoopredeljenje.
Iz Srpske liste su za RSE rekli da im demarkacija nije prioritet, već da je veći prioritet formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Za ratifikaciju ovog sporazuma potrebno je 80 od 120 glasova poslanika.
Vladajuća koalicija broji 61 glas, uključujući 20 glasova manjinskih zajednica.
Sporazum podržava opozicioni Demokratski savez Kosova sa 27 poslanika, ali ne i pokret Samoopredeljenje sa 32 zastupnika.
Deset glasova Srpske liste i dalje je upitno.
Crnogorski šef diplomatije Srđan Darmanović rekao je da Sporazumom o granici Crne Gore i Kosova postoji mogućnost da se utvrde neke tehničke korekcije granične linije, ali nema nikakvih posebnih promjena.

20.02.2018     Grabar-Kitarović: Bilo je otvorenih pokušaja da se spreči Vučićeva poseta

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je u intervjuu zagrebačkom nedeljniku Globusu da je bilo otvorenih pokušaja da se spreči poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Zagrebu i da ne dodje do pomaka u odnosima dve zemlje, ali i da je bila iznenađena što je premijer Andrej Plenković pokrenuo pitanje ratne odštete, prenosi Beta.

„Žao mi je što su neki želeli da osujete posetu predsednika Srbije Hrvatskoj. Neki su možda bili, pa i razumljivo skeptični, poneseni više emocijama nego razumom, ali, nažalost, kod nekih sam osetila i zlonamernost. Moram reći da je bilo otvorenih pokušaja da se Vučićeva poseta spreči i da ne dođe do bilo kakvih pomaka“, rekla je Grabar-Kitarović Globusu.

Ona je dodala da su se „u svoj toj kakofoniji izgubili oni pozitivni učinci i rezultati posete“.

Hrvatska predsednica smatra da u Vučiću ima dobrog sagovornika i da njihov susret znači veliki iskorak u odnosima izmedju Hrvatske i Srbije, koji su godinama bili u dubokoj stagnaciji.

Vučić u Zagrebu: Prijateljstvo hrvatskog i srpskog naroda najvažniji interes

Predsednica je ponovila da je poseta predsednika Vučića dugo pripremana da bi se postigao iskorak, da je i odlagana, jer se čekala bolja atmosfera, ali da se sve više tonulo „u spiralu verbalnog rata“.

„Odlučila sam to preseći. Svesno sam preuzela politički rizik, ali savest mi je mirna jer sam to napravila za dobrobit hrvatskog naroda i države“, rekla je Grabar-Kitarović.

Ona je priznala i da je bila iznenađena što je premijer Andrej Plenković uoči Vučićeve posete pokrenuo pitanje ratnih reparacija.

„To je toliko složeno pitanje da se ono ne može staviti na sto preko noći, te moram reći da me iznenadio način njegovog podizanja u ovom trenutku“, rekla je hrvatska predsednica i dodala da tokom pripremanja posete, u koordinaciji s Ministarstvom spoljnih poslova i Vladom, pitanje ratnih odšteta nikada nije bilo spomenuto.

Ona je, međutim, rekla da su odnosi između nje i Vlade u celini dobri i da su tvrdnje o dve različite spoljne politike običan mit.

20.02.2018     Impresivan napredak Kosova u procesu liberalizacije viza

Šefica kancelarije Evropske unije na Kosovu Natalija Apostolova je ocjenila da je u poslednje vreme na Kosovu postignut impresivan napredak u ostvarivanju kriterijuma za proces liberalizacije viza, prenosi Beta.

"Kosovo je uradilo impresivan posao ispunjavajući 93 od 95 uslova za liberalizaciju viza. Mislim da smo ovih dana imali vrlo pozitivna kretanja. Zaokružujemo glasove za demarkaciju (granične linije s Crnom Gorom), i nadam se da će se to dogoditi sutra ili prekosutra", kazala je Apostolova na konferenciji "Foruma 2015" u Prištini.

Rekla je
da je u petak bio sastanak sa svim poslaničkim grupama, osim sa Srpskom listom, dok je samo kod Samoopredeljenja nije bilo saglasnosti za demarkaciju.

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala ostaje sledeći uslov za liberalizaciju viza, kazala je Apostolova.  

Najavila je sastanak s političkim predstavnicima Kosova da bi se olakšao proces glasanja zakona o ratifikaciji sporazuma o demarkaciji, koji je sada glavni uslov za proces liberalizacije viza.

20.02.2018     Asadove snage ubile još 66 osoba u Guti

Provladine snage u Siriji, u istočnoj Guti, ne prestaju da granatiraju ovo pobunjeničko utočište u utorak. Broj žrtava današnjih vazdušnih udara i raketne paljbe je najmanje 66 mrtvih, navodi Opservatorija za ljudska prava, a prenosi Reuters.

U seriji napada, vazdušnih udara, raketne paljbe i granatiranja od nedjelje je prema posljednjim informacijama ubijeno 210 osoba uključujući više desetina djece.

Franscuska je ovo vladino granitiranje nazvala "ozbiljnim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava".

Šest bolnica u pobunjeničkoj enklavi Istočna Guta kod Damaska bombardovano je u poslednjih 48 sati, saopštio je UN humanitarni koordinator za Siriju, Panos Moumtzis.

On je rekao da namjerni napadi na bolnice "poprimaju razmjere ratnog zločina".

"Ovo nije rat ovo je masakr.Stojimo pred masakrom 21 stoljeća" rekao je doktor u istočnoj Guti, prenosi The Guradian.

"Ako je masakr 1990-tih bila Srebrenica, a 1980-tih Sabra i Šatila, onda je istočna Guta masakr ovog stoljeća upravo sada" rekao je sirijski ljekar.

Sirijska vojska se ne oglašava, a vlada u Damsku kaže da targetiraju samo militante, prenose državni mediji.

U Briselu je sirijski opozicioni lider Nasr al-Hariri, šef delagacije za UN mirovne pregovore, rekao predstavnicim Evropske unije da intenzivirani napadi na Gutu konstituišu "ratni zločin" te je apelovao na jačanje međunarodnog pritiska na snage Bašara al -Asada da bi ga zaustavili.

U Ženevi je UN-ova agencija za djecu iskazala bijes zbog velikog broja djece koji su stradali uz poruku da su "ostali bez riječi" na ono što se događa.

Prema posljednjim informacijama, među ubijenima od eskalcije sukoba u nedjelju, je i 54 djece. Još 850 ljudi je povrijeđeno, navela je Opservatorija.

Spasilačeke ekipe, navodi Reuters, kažu da vazdušni udari kreiraju "stanje terora" među rezidentima istočne Gute, gdje prema podacima Ujedinjenih nacija živi skoro 450.000 ljudi.

Guta, posljednje veliko uporište sirijskih pobunjenika, u blizini sirijske prijestonce Damaska, nalazi se pod opsadom vladinih snaga još od 2013.

20.02.2018      Tačiju uručeno pismo da je Gvineja Bisao priznala Kosovo

Predsednik Kosova Hašim Tači je danas od državnog ministra Gvineje Bisao, Fabiena Sahne primio pismo predsednika te republike, Hosea Maria Vasa kojim se potvrđuje priznanje nezavisnosti Kosova.

Tači je rekao da je ova poseta i pismo predsednika Gvineje Bisao potvrda da je "prijateljstvo jače od pokušaja da se ono raskine".

Prethodno je srpski šef diplomacije Ivica Dačić izjavio da Gvineje Bisao nije priznala Kosovo.
Gvineja Bisao je još u u januaru priznala nezavisnost Kosova i to je 116 država u svijetu koja je priznala državu Kosovo.

20.02.2018      Oxfam zbog skandala već izgubio 7.000 donacija

Direktor britanske humanitarne organizacije Oxfam, Mark Goldring priznao je u utorak u britanskom parlamentu da je 7.000 ljudi obustavilo svoje regularne donacije ovoj organizaciji od kada je otkriven seksualni skandal njihovih humanitaraca na Haitiju nakon zemljotresa 2010.

Goldring se izvinio na saslušanju pred Komitetom za međunarodni razvoj britanskog parlamenta, čiji su poslanici optužili Oxfam da su targetirali ranjive žene kao "beznačajne stvari".

Prošle je sedmice otkriveno da je ova humanitarna organizacija, koja ima velike operacije širom svijeta, otpustila nekoliko svojih zaposlenih nakon što je otkriveno da su koristili usluge prositutki na Haitiju 2011., gdje su pomagali u opravaku od razarajućeg zemljotresa. Otkriveno je međutim i da je bilo prikrivanja i zloupotreba u obliku zastrašivanja i prijećenja oko ovog skandala.

Humanitarci u seksualnom skandalu

Goldring je priznao britanskim poslanicima da je ovakvo ponašanje nanijelo štetu cijeloj humanitarnoj zajednici, kao i narodu Haitija.
Poslanik Laburista,Stephen Twigg, koji predsjedava Komitetom je rekao da je nevjerovatno koliko je puta tokom skoro dva sta saslušanja direktor Oxfama morao da se izvinjava, jer je, kako kaže "bilo mnogo toga za šta se trebalo izviniti".

Goldring je rekao da je bilo 26 prijava seksualne zloupotrebe od kada je vijest o slučaju na Hitiju izašla u javnost. Od tih prijava 16 se odnosi na međunarodne programe.

"Mi zaista želimo da ljudi izađu gdje god da su i kada kod da se to dogodilo" naveo je Goldring.

Takođe je priznao da su hiljade ljudi, regularnih donatora otkazli donacije od kada je izbio skandal a da velike korporacije koje su donatori, čekaju da vide na koji način će Oxfam odgovoriti na skandal.

20.02.2018     Ko preti Srbima u Kosovskim bezbednosnim snagama?

U opštini Zubin Potok na krajnjem severu Kosova tokom vikenda su osvanuli plakati u kojima se otvoreno preti srpskim pripadnicima Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS
). Plakati, osim što su zalepljeni na nekim od institucija ove opštine, bacani su po gradu i kačeni na automobile.
Potpisuje ih tzv. Severna armija, koja poziva da se ne dozvoli "izrodima koji su prihvatili ovaj poziv da žive, rade i budu u Zubinom Potoku,
i da ne dozvole da im u tome pomaže opština Zubin Potok na čelu sa gradonačelnikom".
"Polomimo im kosti", navodi se u pamfletu.
Srpski rodoljubi, kako naziva sebe tzv. Severna armija, svečano se zaklinju da će to "svojim životima sprečiti, a da će meta napada osim njih biti i sama opština, i sve prodavnice i lokali koji im budu pružili bilo kakve usluge".
Nabrojana su puna imena i prezimena pripadnika KBS uz pretnju da ih neće sačuvati ni policija ni opština.
Zamenik regionalnog direktora Kosovske policije u Severnoj Mitrovici Besim Hoti potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je policija, nakon što je primetila plakate, koje smatra veoma ozbiljnim, obavestila i javnog tužioca te ga upoznala sa sadržajem istih.
"Kosovska policija je preuzela sve mere u smis
lu otkrivanja mogućih počinioca i sve operativne mere koje će preduzimati 24 sata kako bi sprečila bilo kakve negativne pojave koje se mogu dešavati u Zubinom Potoku, pa i u ostalim gradovima na severu Kosova", kaže Hoti.
Hoti naglašava da policija blisko
sarađuje lokalnim vlastima, građanima i ostalim strukturama kako bi doprineli miru i bezbednosti ne samo u Zubinom Potoku već i u svim gradovima.
Zamenik ministra u Ministarstvu za Bezbednosne snage Kosova Burim Ramadani smatra da su takvi pozivi koji su o
svanuli u Zubinom Potoku tokom vikenda, izolovani čin koji ne podržava srpska zajednica u tom delu, kao ni njihovi političari.
Istraživač u oblasti bezbednosti iz Severne Mitrovice Veroljub Petronić za RSE kaže da su anonimne pretnje oduvek postojale, ali da se postavlja pitanje kakav je njihov cilj i kome su upućene.
Petronić najoštrije osuđuje ovakav vid pretnji, rekavši da one nisu upućene samo sedmorici pripadnika KBS-a, već širem auditorijumu.
Kosovske bezbednosne snage imaju 103 pripadnika iz srpske zajednice.
Krajem novembra na kuće dvojice iz Zubinog Potoka bačene su eksplozivne naprave, a zabeležen je i pokušaj paljenja privatnog vozila jednog pripadnika u avgustu prošle godine.

20.02.2018      Spašeno 450 migranata kod libijske obale

Libijska obalska straža spasila je gotovo 450 migranata u dvije odvojene operacije kod zapadne libijske obale, saopštila je u utorak libijska ratna mornarica.

Patrole libijske obalske straže, pomognute jednim ribarskim brodom, spasile su juče 324 ilegalna migranta, među kojima 35 žena i 16 djece, navodi se u saopštenju mornarice.

"Oni su se nalazili na dva gumena čamca čiji motori su se pokvarili", navodi se u saopštenju i dodaje da je među migrantima bilo državljana Čada, Nigera, Malija, Libije i Obale Slonovače.

Operacija spašavanja obavljena je na oko 13 kilometara sjeverno od Zuare, pomorskog grada blizu granice s Tunisom koji se nalazi 100 kilometara zapadno od glavnog grada Tripolija.

U odvojenoj operaciji 117 migranata, među kojima pet žena i dvije bebe spašeni su kod grada Zaviuje, 45 kilometara zapadno od Tripolija, i vraćeni u glavni grad, rekao je za France Press doktor Abdelaziz al Misrati, član humanitarne organizacije IMC.

Nije navedeno odakle su brodovi s migrantima krenuli ali krijumčari obično organizuju putovanja sa zapada Libije ka Italiji koja je udaljena samo 300 kilometara.

20.02.2018     NADAM SE DA ĆE SVAKA STRANKA GLASATI ZA RATIFIKACIJU

Vlada Kosova
odlučila je da povuče Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o demarkaciji granične linije sa Crnom Gorom kako bi posle podne parlamentu dostavila novi zakonski predlog.

Nova sednica skupštine o demarkaciji je zakazana za četvrtak u 10 sati.
Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi je rekao da veruje da će svi poslanici glasati za ratifikaciju demarkacije sa Crnom Gorom.
"Ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom je veoma značajna kako bi građanima Kosova iz svih zajdenica osiguralo da putuju slobodno u Evropi. Svako može da se složi sa ovim. Nadam se da će svaka stranka glasati Za”, napisao je Delavi na Tviteru.

19.02.2018      Orban: Migracije prijete sigurnosti EU i kršćanstvu

Mađarski premijer Viktor Orban je kritizirao politiku azila Europske unije i pozvao panevropski blok da bolje kontrolira svoje granice, umjesto da se koncentrira na to gdje razmjestiti izbjeglice koje su već stigle u Europu.

"EU ne smije fokus usmjeriti na preraspodjelu izbjeglica kojima je odobren azil, već na kontrolu granica", kazao je Orban nakon sastanka s bugarskim premijerom Bojkom Borisovim.

Orban kaže da Europa mora braniti kršćansku kulturu

"Migracije prijete našoj sigurnosti, našem načinu života i kršćanskoj kulturi", dodao je, opisavši neminovan rast broja migranata kao "crni oblak koji se nadvio nad Europom".

Prema njegovim riječima, ako se taj trend nastavi, većina evropskih zemalja postat će muslimanska.

"Nacije će nestati, Zapad će pasti, a Evropa uopće neće shvatiti da je okupirana", smatra Orban.

Orban, koji se izdvojio kao vođa protuimigrantskog krila zemalja srednje i istočne Evope u EU koje se protive njemačkoj politici otvorenih vrata, optužio je "političare u Bruxellesu, Berlinu i Parizu" za ugrožavanje Europe.

19.02.2018      Za demarkaciju važna podrška Srpske liste i Samoopredeljenja

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj saopštio je da je pre glasanja za Sporazum o demarkaciji u Skupštini Kosova potrebno da se izvrše konsultacije sa svim parlamentarnim grupama kako bi sednica po tom pitanju bila dobro pripremljena. Kazao je da je za to pitanje važna podrška Srpske liste i pokreta Samoopredeljenje.
"Postoji promena u faktičkom stanju. Postoji sporazum između predsednika, koji govori o opciji ponovnog razmatranja i korekcije stanja u pravcu Čakora i Kule", kazao je Haradinaj u izjavi o pitanju demarkacije, dodajući da je on kao premijer svo vreme radio na tom novom sporazumu.
Dodao je da će za taj sporazum i za Zakon o ratifikaciji treba glasati kao jedan dokument u Skupštini Kosova.
"Izgubili smo tri godine i možda prođe još nedelju dana. Moramo da budemo spremni i oprezni u pripremi sednice, ali nema povratka nazad. U procesu smo rešavanja pitanje demarkacije", dodao je Haradinaj.
"Istorija će pokazati da smo iz svega ovoga dobili teritorijalno pravo i slobodu kretanja i da smo izvadili Kosovo iz teške pozicije. To ne bi mogli da postignemo sami, a bez razumevanja ostali i sada je važno razumevanje svih, Srpske liste, pokreta Samoopredeljnje i svakog polsnika u Skupštini, da je ovo trenutak kada trebamo svi da budemo zajedno", poručio je Haradinaj.

19.02.2018      Trump za poboljšanje provjere kupaca oružja

Američki predsjednik Donald Trump podržava napore da se pojačaju provjere kupaca oružja, objavila je Bijela kuća.

Bijela kuća saopćila je da je američki predsjednik razgovarao s republikanskim senatorom Johnom Cornyjom o mjeri koju je on predstavio s demokratskim senatorom Chrisom Murphyjem krajem prošle godine i kojoj je cilj jačanje provjera budućih vlasnika oružja.

Vlasti su objavile da je učenik koji je prošlog tjedna ubio 17 ljudi u školi na Floridi oružje kupio legalnim putem. Glasnogovornica Bijele kuće Sarah Sanders u ponedjeljak je izjavila: "Dok se vode rasprave i razmatraju revizije, predsjednik podupire napore za poboljšanje saveznog sustava provjere kupaca oružja."

Nikolas Cruz oojavio se danas pred sucem.

19.02.2018      SAD ne podržavaju razmenu teritorija između Kosova i Srbije

Sjedinjene Američke Države ne podržavaju razmenu teritorija, ali su pozvale Kosovo i Srbiju da budu "kreativne u pronalasku rešenja".
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) američka ambasada u Prištini pozvala je Kosovo i Srbiju da u sklopu briselskog dijaloga ubrzaju napore u normalizaciji odnosa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za novinare s američkim senatorom Ronom Džonsonom u nedelju uveče kazao da je zamolio SAD da pomognu i zamole kosovske Albance da "budu spremni na fleksibilna rešenja koja će omogućiti kompromis".
Na upit RSE-a da li Sjedinjene Države podržavaju kompromise Kosova sa Srbijom i u kojoj
meri, američka ambasada je odgovorila da su Sjedinjene Države "spremne da slušaju, pomognu, i budu kreativne u pružanju podrške naporima da se postigne sveobuhvatan sporazum, što je jedini način da se omogući prozapadna budućnost za Kosovo i Srbiju".
"Ne p
održavamo razmenu teritorija ili uspostavljanje presedana koji mogu da prouzrokuju više problema nego rešenja, ali sve strane trebaju da budu kreativne u pronalasku rešenja", dodaje se u odgovoru američke ambasade u Prištini.
Inače, nakon Beograda, Ron Džonson danas će se u Prištini sastati sa predsednikom i premijerom Kosova.
Kosovo je u odnosu sa Srbijom pokazalo veliku fleksibilnost do sada i potrebno je da se sagledaju brojni kompromisi Kosova učinjenih u poslednjih 20 godina, izjavio je za RSE Avni Arifi, šef kabineta kosovskog premijera i glavni pregovarač za Kosovo u tehničkom dijalogu sa Srbijom.
Ahtisarijev plan, kompromisi sa međunarodnom zajednicom i kompromisi prilikom postizanja brojnih briselskih sporazuma pokazali su kosovsku fleksibilnost u odnosu sa Srbijom, dodao je on.
"Kosovu ne preostaje mnogo osim da prihvati izvinjenje Srbije za teror i diskriminatorsku politiku koju je decenijama vodila nad kosovskim narodom. Sve ono što Kosovo može da uradi jeste da pokuša da ima novi početak sa Srbijom, i da prihvati izvinjenje. Što se tiče razmene teritorije, to uopšte nije tema rasprave, niti mišljenje ijednog političkog subjekta ili bilo kog državnog mehanizma na Kosovu. To je tema Srbije", kazao je Arifi.
"Mi imamo potrebu, a verujem i region ima
potrebe da se desi pomirenje, a to se postiže traženjem izvinjenja. To nije jednostavna fleksibilnost uzimajući u obzir patnju naroda koja se nikada neće ukloniti", istakao je Arifi.

19.02.2018        Guterres: Sukob Izraela i Hezbollaha bi bio noćna mora

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres je rekao danas da je zabrinut zbog mogućnosti direktne konfrontacije Izraela i libanskog Hezbollaha, prenosi Reuters.

On je rekao da posljednji signali sa obje strane pokazuju da niko ne želi sukob, ali da je „dovoljna jedna iskra da izazove sukob“.

Hezbollah je prošle sedmice rekao da će napasti izraelske položaje „ako bude neophodno“, dok je zvanični Tel Aviv najavio da će, također, ako bude neophodno djelovati protiv Hezbollaha.

Izrael i Liban se u posljednje vrijeme spore oko granice te istraživanja nafte u Mediteranu.

"Jako sam zabrinut zbog eskalacije u cijeloj regiji. Eventualni sukob Izraela i Hezbollaha bi bio noćna mora i izazvao bi katastrofu", rekao je Guterres u Lisabonu.

19.02.2018     TAČI TRAŽI PODRŠKU BANGLADEŠA ZA MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE

Predsednik
Kosova Hašim Tači primio je ministra spoljnih poslova Bangladeša Shahriara Alama koji je učestvovao u proslavi 10. godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, a od koga je zatražio pomoć u procesu učlanjenja zemlje u međunarodne organizacije.

"Zahvalan sam
vam na priznanju države Kosovo. Vaše priznanje je došlo u veoma značajno vreme za Kosovo. Zauvek ćemo vam biti zahvalni", rekao je Tači i zatražio da se saradnja dve zemlje još više produbljuje.
Ministar Alam je izrazio uverenje da će se saradnja Bangladeša i Kosova nastaviti.


19.02.2018      Sirija: Najmanje 44 poginula civila u Guti

Najmanje 44 civila, među kojima četvoro djece i jedna žena, poginulo je danas u bombardiranju pobunjeničkog uporišta istočna Guta, u blizini Damaska, saopćio je Sirijski opservatorij za ljudska prava.

Novi zračni udari i ojačavanje položaja vladinih snaga oko enklave nagovještavaju skori kopneni napad.

"Režim intenzivno bombardira istočnu Gutu pripremajući kopnenu ofanzivu", rekao je direktor Opservatorija sa sjedištem u Velikoj Britaniji Rami Abdel Rahman.

Od početka sukoba u Siriji poginulo je oko 400 tisuća ljudi.

19.02.2018      FRANCUSKA PODRŽAVA KOSOVO

Povodom 10. godišnjice nezavisnosti, na Kosovu boravi Bruno Kuestel, predsedavajući prijateljske grupe Francuska-Kosovo, i zvanični predstavnik francuskog predsednika, Emanuela Makrona.

Tokom dana on se sastao sa premijerom Ramušem Haradinajem, koji u ime naroda Kosova zahvalio Francuskoj na partnerstvu i podršci za Kosovo u procesu evro-integracija.
"Francuska kontinuirano podržava Kosovo. Francuska je među prvim zemljama koje su priznale Kosovo i angažuje se za ubrzanje procesa evropskih integracija", rekao je Haradinaj.
Haradinaj je upoznao Kuestela o aktuelnim procesima i prioritetima Vlade, izražavajući volju vlade Kosova za produbljivanje bilateralnih odnosa između Francuske i Kosova putem političkih, bezbednosnih i ekonomskih programa za dobrobit obe zemlje i regiona.
Predsedavajući grupe prijateljstva Francuska-Kosovo u Parlamentarnoj Skupštini Francuske, Bruno Kuestel, čestitao je 10. godišnjicu nezavisnosti, ističući odlične istorijske odnose između dve zemlje.
"Razumeo sam zahtev kosovskih vlasti da Francuska nastavi da podržava Kosovo u realizaciji procesa kroz koje prolazi vaša zemlja", rekao je Kuestel, ističući da je Francuska uvek bila uz Kosovo i da će pomenute zahteve preneti francuskim vlastima. Kuestel je izrazio posvećenost daljem produbljivanju saradnje između dve zemlje.

16.02.2018      FBI priznao propust oko napadača sa Floride

Američki FBI je priznao da su propustili da reaguju na dojavu upozorenja koju su imali o Nicolasu Cruzu, tinejdžeru je u srijedu u napadu na srednju školu u Floridi ubio 17 osoba.

FBI je priznao da su dobili dojavu o tome da bi tinejdžer Cruz mogao izvesti napad. Biro za dostupnost javnosti, koji prima dojave, nije je proslijedio.

"Mi smo utvrdili da protokoli nijesu slijeđeni za tu dojavu o Cruzu" rečeno je u Birou.

Da je biro FBI u Majamiju primio ovu žalbu, mogla je biti preduzeta akcija, stoji u saopštenju.

Direktor FBI Chirstopher Wray izjavio je da istražuju kako je došlo do ovakvog propusta.

Nicolas Cruz je svjedočio danas pred sudom, saopštila je američka policija.

Cruz je potvrdio da je došao u kampus i pucao na učenike i nastavnike, a da se potom dao u bijeg.

FBI je priznao da je prošle godine primili dojavu o njemu.

On je još prošle godine na društvenim mrežama najavio masovno ubistvo, a američki Federalni istražni biro (FBI) je svojevremeno istraživao taj komentar, prenosi Reuters.

Cruz je legalno kupio oružje kojim je počinio drugo najgore masovno ubistvo u školama u Sjedinjenim Državama.

Vlasti istražuju i kako je Cruz uspio izaći iz škole s drugim učenicima nakon čega je proveo više od sat vremena u šoping centru i restoranima za brzu hranu prije nego je uhapšen.

16.02.2018      Deklaracijom do granice

Jednom zajedničkom deklaracijom predsednika Kosova i Crne Gore, potpisanoj u Podgorici 16. februara, daleko od očiju javnosti, Kosovo želi da privede kraju sagu o ratifikaciji Sporazuma o demarkaciji iz 2015.
Deklaracija poziva Skupštinu Kosova da izvrši ratifikaciju Sporazuma, a da se nakon toga formira Zajednička radna grupa za obeležavanje granične linije koja će, ukoliko bude potrebno, ponovo razmotriti i eventualno ispraviti sektore u pravcu Čakora i kule e Zhlipit.
Sve je to predviđeno već potpisanim Sporazumom u Beču 2015. godine.
"Sada je vreme da kao politička klasa delujemo. Ova zajednička deklaracija zasnovana je na međusobnom poverenju, dobroj volji, kao i na zajedničkim interesima o avansiranju naših odnosa", kazao je Tači na konferenciji za novinare u petak.
Premijer Kosova Ramuš Haradinaj
, koji se ranije u opoziciji oštro protivio Sporazumu o demarkaciji navodeći da je njime Kosovo izgubilo 8.000 hektara, opisao je deklaraciju kao "aneks sporazuma", te istakao kako je to zakonski obavezan međunarodni instrument koji daje epilog nejasnoćama i drugim podelama u društvu.
"Ovim okončavamo našu poslednju obavezu za liberalizaciju viza i otvaramo jedno novo poglavlje za slobodno kretanje naših građana", napisao je Haradinaj na Facebooku.
Deklaraciju su podržale vladajuće stranke, uključujući one koje su se do sada protivile demarkaciji, kao što je Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosva, te Inicijativa za Kosovo Fatmira Ljimaja, koji je predvodio inicijativu o zajedničkoj deklaraciji.
Opozicioni Demokratski savez Kosova  saopštio je da ova inicijativa ne predstavlja ništa novo od onoga što je već u Sporazumu o demarkaciji iz 2015. godine.
Šef poslaničkog kluba ove partije Avdulah Hoti je na redovnoj konferenciji kazao da su napori zamenika premijera Fatmira Ljimaja izneli na videlo ono o čemu je Demokratski savez govorio poslednjih dana, a to je član 7 Sporazuma na osnovu kojeg se predviđa formiranje Radnog tela koje će sprovesti ispravke prilikom procesa obeležavanja.
Istaka
o je da ova partija podržava Sporazum o demarkaciji, te dodao da je premijer Kosova Ramuš Haradinaj koristio pitanje demarkacije za dolazak na vlast, koji je optuživao bivšeg premijera, čelnika Demokratskog saveza Isu Mustafu, da je nesposoban da ratifikuje sporazum.
Međutim, protiv sporazuma o demarkaciji i dalje je pokret Samoopredeljenje.
Uzimajući današnja izjašnjavanja političkih partija, čini se da će Sporazum konačno dobiti potrebnu većinu za ratifikaciju.
Kosovski analitičari kažu da je ova inicijativa pokušaj da se javnosti predstavi da se desila neka velika stvar a, zapravo, nije se desilo ništa novo u odnosu na sporazum iz 2015.
"Ovo je moglo da se desi mnogo ranije, a ne da se čeka tri godine. Sve ono što stoji u deklaraciji, da će se uraditi analiza potencijalnih nesporazuma, stoji u Sporazumu iz Beča", kaže Artan Muhadžeri.
Predsednik Kosova Hašim Tači je kazao da je ovoj deklaraciji doprinela i poseta crnogorskog premijera Duška Markovića Kosovu.
"Zahvaljujem se političkom vođstvu Crne Gore, predsedniku Filipu Vujanoviću, bivšem premijeru Đukanoviću i premijeru Markoviću, na spremnosti da olakšaju ratifikaciju sporazuma od kosovskih vlasti", dodao je on.
"Mislim da sada ratifikacijom demarkacije, definitivno može da dođe do slobodnog kretanja za građane, a to je svakako najvredniji poklon povodom 10. godišnjice nezavisnosti", poručio je Tači.

16.02.2018      Jedan od optuženih negirao miješanje u američke izbore

Jedan od Rusa imenovanih u optužnici Velike federalne porote SAD za miješanje u američke predsjedničke izbore 2016. negirao je da je umiješan u djela koja mu se stavljaju na teret.

Jevgenij Prigožin, poznat i pod nadimkom "Putinov kuvar" negirao je optužbe.

"Amerikanci su upečatljivi ljudi, oni vide ono što žele da vide" naveo je Prigožin, a prenosi Ria Novosti.

"Imam veliko poštovanje za njih. Ja uopšte nijesam uzrujan što sam na toj listi. Ako žele da vide đavola, neka ga vide" dodao je ovaj ruskom predsjedniku blizak čovjek.

Portparolka Ministarstva vanjskih poslova Rusije Marija Zaharova je rekla da je optužnica "apsurdna"

Američka Velika federalna porota podigla je optužnicu protiv 13 ruskih državljana i tri ruska entiteta za miješanje u američke predsjedničke izbore i političke procese, saopštila je kancelarija specijalnog savjetnika za rusku istragu FBI-ja, Roberta Muellera.

Optužnica protiv 13 Rusa za miješanje u izbore u SAD
Muellerova kancelarija je navela da se optuženi terete za zavjeru protiv SAD. Tri optužena se terete za zavjeru za počinjene prevare, te bankarske prevare, a pet optuženih za krađu identiteta.

Portparolka Bijele kuće, Sarah Huckabee Sanders saopštila je da je predsjednik Donald Trump jutros obaviješten o optužnici.

16.02.2018      MOGERINI:OPTIMISTA SAM,SPORAZUM BG I PR MOGUĆ DO KRAJA 2019.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini kaže da očekuje da Beograd i Priština postignu pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa do kraja naredne godine, s obzirom su, kako kaže, već ušli u razgovore o tom pitanju.

"Ja sam
realno optimista da će to doneti rezultate do kraja našeg mandata, što je kraj 2019. godine", rekla je Mogerini.
Ona je sa sastanka Saveta ministra spoljnih poslova EU u Sofiji poručila da jasno vidi odlučnost Beograda i Prištine, a posebno dva predsednika, koji su, kaže, ušli u razgovore o sporazumu koji bi rešio pitanje normalizacije odnosa.
"To bi definitivno bila kvalitativna promena i promena situacije za obe strane, ali i za region", primetila je Mogerini.
Ona je sa neformalnog sastanka u Sofiji, koj
em su pored ministra spoljnih poslova zemlja članica EU prisustvovali i ministri zemalja kandidata, poručila da su bilaternalna pitanja uvek osetljiva u očima javnog mnjenja sa obe strane i da je to tako svuda u svetu.
"Potrebno je političko liderstvo, hrabrost, odlučnost i vizija šta je bolje za građane. Mislim da imamo dobru šansu povezujuću ovakve ohrabrujuće korake sa pepsektivom koja će definitivno doneti dobrobit celom regionu", izjavila je Mogerini.
Visoka predstavnica je rekla da je dvodnevni sasta
nak u Sofiji bio prva prilika da ministri EU razmotre nedavno predstavljenu Strategiju proširenja, naglasivši da među ministrima evropske 28-ce, kada je Zapadni Balkan u pitanju, postoje jasan i jedinstven pristup, pozitivna procena Strategije za proširenje kao i podrška činjenici da pod bugarskim predsedavnjem postoji prostor za napredak celog regiona.
"Datum 2025. godine jeste realističan i moguća perspektiva, a ne cilj, ne samo za dve zemlje koje trenutno pregovaraju već i za druge koje bi mogle da počnu pregovore", poručila je šefica EU diplomatije.
Mogerini je istakla da je na Savetu EU videla "jasno jednistvo u podršci poslu koji bi garantovao perspektivu zajedničke budućnosti unutra EU partnerima u regionu".
Tokom razgovora u delu sastanka na kojem su
ministri zemalja članica EU razgovarali s ministrima zemlja kandidata razmotrena su pitanja jačanja saradnje u oblasti bezbednosti, a fokus je, prema rečima Mogerini, bio na borbi protiv terorizma i radikalizacije, kao i na razmeni informacija povratnicima sa stranih ratišta i zajedničkom poslu u evropskim misijama širom sveta.
"Istovremeno, informisali smo zemlje kandidate o poslu koji se unutar EU obavlja u oblasti evropske bezbednosti. Važno je za zemlje kandidate da budu svesne ovog važnog zajedničkog rada jer su i same izrazile želju da budu deo naše Unije", zaključila je šefica EU diplomatije.

16.02.2018      Protiv 13 Rusa optužnica za miješanje u izbore u SAD

Američka Velika federalna porota podigla je optužnicu protiv 13 ruskih državljana i tri ruska entiteta za miješanje u američke predsjedničke izbore i političke procese, saopštila je kancelarija specijalnog savjetnika za rusku istragu FBI-ja, Roberta Muellera.

Muellerova kancelarija je navela da se optuženi terete za zavjeru protiv SAD. Tri optužena se terete za zavjeru za počinjene prevare, te bankarske prevare, a pet optuženih za krađu identiteta.

"Optuženi su imali strateški cilj da podstaknu pometnju u američkom političkom sistemu, uključujući i predsjedničke izbore u SAD 2016".

Optuženi Rusi se terete i da su tokom kampanje za predsjedničke izbore u SAD 2016. širili kompromitujuće materijale o Hillary Clinton, Marcu Rubiu, Tedu Cruzu, te podržavali Donalda Trumpa i Barnia Sandersa.

"Njihova operacija je uključivala podršku Trumpu... i ponižavanje Clinton," citira agencija Reuters, izvod iz optužnice.

Jedan od optuženih negirao miješanje u američke izbore
Nakon Trumpove pobjede na izborima, optuženi Rusi su organizovali političke skupove za podršku Trumpu.

Zamjenik državnog tužioca SAD, Rod Rosenstein je nakon objavljivanja sadržaja optužnice izjavio medijima da nema optužbe da je miješanje uticalo na ishod izbora, kao i da u optužnici nije navedeno da je bilo koji Amerikanac svjesno učestvovao u rusko miješanje u američke izbore.

Riječ je, kako je kazao Rosenstein, da su optuženi bili umiješani u vođenje "informativnog rata". Zamjenik državnog tužioca je rekao i da nije imao komunikacije sa Rusima o optužnicama i da će uslijediti uobičajeni zahtjevi za ekstradiciju.

U optužnici se navodi da su nakon izvještaja da Facebook sarađuje sa specijalnim tužiocem Muellerom, optuženi počeli da uništavju dokaze.

Oni su, prema sudskim dokumentima, kreirali stranice na društvenim medijima na kojima su se bavili imigracijom, pokretom Black lives metter "Crni životi su važni", religijom i drugim pitanjima. Predstavljali su se kao Amerikanci na online mrežama i društvenim medijima.

Neki od optuženih, predstavljući se kao Amerikanci, komunicirali su sa nesvjesnim pojedinicima povezanim sa kampanjom Donalda Trumpa, takođe se navodi u optužnici. Koristili su američku kompjutersku infrastrukturu da bi sakrili porijeklo ruskih aktivnosti.

U ljeto 2016. optuženi su počeli da promovišu optužbe o izbornoj krađi od strane Demokratske stranke preko društvenih medija, uključujući i preko Facebook reklama. U drugoj polovini 2016. optužni su počeli da podstiču manjinske grupe da ne izlaze na glasanje na predsjedničkim izborima, takođe stoji u sudskom dokumentu.

Senat SAD: Rusija izazvala sukobe u Teksasu
Jedan od optuženih je, između ostalog, platio jednom Amerikancu da sagradi kavez, a drugom da nosi kostim koji je predstavljao Hillary Clinton u zatvorskoj uniformi.

Optuženi su koristili datume rođenja američkih građana, kao i identifikacione brojeve za socijalnu sigurnost da bi otvorili PayPal račune i dobili lažne vozačke dozvole.

Takođe su kupovali političke reklame, organizovali lažne političke skupove predstavljući se kao poznati domaći pokreti, navodi Reuters.

Među tri optužena ruska entiteta je ruska internet agencija za istraživanje.

Ruski entiteti počeli su miješanje u američki politički proces, uključujući kampanju za predsjedničke izbore, još 2014. godine.

Rusija je optužnicu opisala kao "apsurdnu".

"Trinaest ljudi se miješalo u američke izbore? Trinaest protiv budžeta specijalnih snaga u milijardama dolara? Protiv špijunaže i kontrašpijunaže, protiv najnovije tehnologije?", napisala je na "Fejsbuku" Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije za štampu.

16.02.2018      VESELJI: OTVARAMO PUT ZA LIBERALIZACIJU VIZA

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji nakon potpisanja nacionalnog konsenzusa za ratifikaciju Sporazuma o demar
kacije sa Crnom Gorom, rekao je da "ova politička zrelost treba da nas prati i u ostalim velikim odlukama za zemlju".

"Veoma je dobra vest o postizanju nacionalnog konsenzusa za ratifikaciju demarkacije sa Crnom Gorom. Ova politička zrelost treba da nas prati i u budućim velikim odlukama za zemlju. U ovom jubileju nezavisnosti dolazi kraj izolacije zemlje i građanima se otvara put liberalizacije viza”, napisao je Veselji na Fejsbuku.

16.02.2018      Doživotno osuđeno 6 novinara za pokušaj puča u Turskoj

Turski sud osudio je u Istanbulu šest novinara optuženih za pokušaj puča 15. jula 2016. na doživotne zatvorske kazne.

Među osuđenima je u Ahmet Altan, bivši glavni urednik dnevnika Taraf, njgeov brat novinar i akademik Mehmet Altan te prominetni turski novinar Nazli Ilicak (Ilidžak).

Osuđeni su se teretili za pokušaj rušanja ustavnog poretka Turske i članstvo u terorističkoj organizaciji.

Dvojica braće Altan su dodatno bili optuženi za slanje kodifikovanih poruka tokom gostovanja u televizijskom talk show dan prije pokušaja puča, 14. jula 2016.

Novinari su optuženi za veze sa bivšim vjerskim učeteljom u egizilu u SAD Fethullahom Gulenom, kojeg Turska optužuje za pokušaj puča u julu 2016.

Gulen negira optužbe, a SAD su ranije saopštile da im Ankara nije dostavila dovoljno dokaze da bi im izručili Gulena, na čemu je Turska ranije insistirala.

16.02.2018      Barbados priznao Kosovo

Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Kosova, Bedžet Pacoli, saopštio je na društvenim mrežama da je Barbados danas priznao nezavisnost Kosova.
"Sa zadovoljstvom javljam da je Barbados priznao Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. Nema boljeg načina da proslavimo desetu godišnjicu nezavisnosti", između ostalog je napisao na Tviteru.
Barbados je 116 država koja je priznala Kosovo, a vest o tome stigla je uoči proslave 10-godišnjice nezavisnosti 17. februara.

15.02.2018      Srpska lista: Neodmerena izjava Gabrijela

Srpskа listа saopštila je danas da je izjava šefа nemаčke diplomаtije Zigmara Gabrijela "neodmerena", kao i da je time povredio osećanja Srba kvalifikujući institucije na severu Kosova kаo kriminаlne i nepostojeće.

Kako su ranije danas preneli mediji, šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel je, prilikom posete Kosovskoj Mitrovici, naveo da postoji masivan organizovani kriminal na severu Kosova i da tu ne postoji javna uprava, već na vrhu moći stoje ljudi iz organizovanog kriminala koji se čak ne libe i da ubijaju, a to medjunarodna zajednica ne sme da toleriše.

Srpski zvaničnici tvrde da neće priznati Kosovo

Kako navodi Srpska lista, tako pogrešna procenа situаcije moglа je proisteći sаmo iz činjenice dа su domаćini pogrešno informisаli gostа ne predstаvljаjući mu ovdаšnju političko-bezbednosnu sitаuciju u prаvom svetlu.

"Ministar Zigmаr Gаbriel je povredio osećаnjа Srbа kvаlifikujući, nа srpski držаvni prаznik, institucije nаšeg nаrodа kаo kriminаlne i nepostojeće, iаko je sаsvim sigurno morаo biti upoznаt dа Srbi, dа nemа tih institucijа, dаnаs verovаtno više ne bi ni živeli nа Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju.

Oni su pozvali ministra Gabriela da, ukoliko imа sаznаnjа o "vlаdаvini orgаnizovаnog kriminаlа nа severu Kosovа i o ljudimа koji ubijаju ili su spremni dа ubijаju", tа sаznаnjа podeli sа nаdležnim prаvosudnim orgаnimа.

"Nadamo se dа ministru Gаbrielu poznаtа činjenicа dа je sever pokrаjine, deo Kosovа nа kojem je, premа zvаničnim stаtistikаmа MUP-а u Prištini, nаjmаnje počinjenih, а nаjviše rаsvetljenih krivičnih delа", navedeno je.

15.02.2018      Thaçi poziva na političko jedinstvo radi liberalizacije viza

Predsednik Kosova Hashim Thaçi sastao se s premijerom Crne Gore Duškom Markovićem koji boravi u službenom posetu Kosovu.
Thaçi i Marković su razgovarali o bilateralnim odnosima, o trenutnom političkom stanju u regionu i o evropskoj perspektivi.
Istaknuta je važnost brze ratifikacije sporazuma između Kosova i Crne Gore o obeležavanju granične linije.
"Pozivam na političko jedinstvo radi ratifikacije sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, kako bismo otvorili put liberalizaciji viza. To bi bio najlepši poklon građanima Kosova za desetogodišnjicu nezavisnosti“, rekao je Thaçi.
Premijer Crne Gore, Duško Marković je rekao da će Crna Gora nastaviti da podržava Kosovo i još više će produbiti međudržavnu saradnju.
Thaçi je istakao da će učlanjenje Crne Gore u NATO doprineti dugoročnom miru i stabilnosti na Balkanu.

15.02.2018      Trump: Naša nacija tuguje zbog žrtava napada u školi

Predsjednik Donald Trump nastojao je utješiti američku javnost nakon pucnjave u školi na Floridi, iza koje je ostalo 17 mrtvih, nazvavši ga "strašnim nasiljem, mržnjom i zlom" i obećavši da ćese "rješavati teška pitanja mentalnog zdravlja".

"Svi smo mi povezani kao jedna američka obitelj, a vaša patnja je naš teret", rekao je Trump obiteljima pogođenim masovnim pucnjavom, govoreći iz Bijele kuće.

"Niti jedno dijete, ni učitelj nikad ne bi trebali biti u opasnosti u američkoj školi", dodao je.

"Naša nacija tuguje zbog žrtava u pucnjavi" rekao je.

Trump, čiji je resort Mar-a-Lago oko 65 kilometara sjeverno od mjesta pucnjaveu Parklandu u Floridi, izjavio je da planira posjetiti zajednicu pogođenu nasiljem u napadu 14. februara.

Prethodno je naredio da na svim državnim institucijama, ambasadama i vojnim jedinicama zastave budu spuštene na pola koplja .

15.02.2018      EU NASTAVLJA DA PRUŽA PODRŠKU RADU SPECIJALNE KOMORE

Portparol kancelarije EU u Prištini kaže da su obavešteni o najavljenom završetku mandata specijalnog tužioca Dejvida Švendimana. Iz Kancelarije EU u Prištini zahvalni su Švendimanu na dobro obavljenom poslu.
"Zahvaljujemo g. Švendimanu na odlično obavljenom poslu tokom perioda kada je Kancelarija specijalnog tužioca („SPO“) bila osnovana shodno kosovskom zakonu kako bi se istraživala i krivično gonila prekogranična i međunarodna krivična dela koja su počinjena tokom i neposredno posle konflikta na Kosovu 1998., 1999. i 2000. godine".  
Evropska unija će nastaviti da pruža snažnu podršku radu Specijalne komore i Kancelarije specijalnog tužioca.
"Oni su važan prikaz posvećenosti Kosova vladavini prava, što je suštinski važan element za napredovanje Kosova na putu EU integracija i za proširenje EU zapadnim Balkanom kao celinom. Naročito je važno da Specijalna komora i Kancelarija specijalnog tužioca budu u stanju da nastave da svoj posao obavljaju nezavisno, bez ikakvih spoljnih uplitanja", navodi se u saopštenju..
Procedure koje su relevantne za nominaciju naslednika Švendimana biće pokrenute ubrzo, u skladu sa zakonom, kako bi se obezbedilo neometano nastavljanje sa radom.

15.02.2018      Medvedev: Nove sankcije SAD ne bi utjecale na ekonomiju

Moskva je saopćila kako bi nove sankcije koje bi nametnule Sjedinjene Države imale malo utjecaja na građane ili ekonomiju ,i to nakon što je ministar financija SAD Steven Mnuchin izjaviok ako će u bliskoj budućnosti nametnuti nove kaznene mjere za bogate Ruse.

"Ako objavljuju neke nove liste ili objavljuju neke odluke, neće uzrokovati velike promjene", rekao je ruski premijer Dmitrij Medvedev za televiziju Rossiya 24 .

"Ne vidim veliku prijetnju našem gospodarstvu, a kamoli ruskom narodu", dodao je.

Mnuchin je izjavio na Odboru za financije Senata tijekom rasprave kako će uskoro izdati nove sankcije protiv bogatih Rusi zbog miješanja Moskve u predsjedničke izbore2 016. godine.

"Aktivno radimo na tim sankcijama", rekao je Mnuchin. "Trebali biste ih očekivati u bliskoj budućnosti."

Američki kongres većinom je glasao za nove sankcije Rusiji prošlog ljeta, a predsjednik Donald Trump je ipak, iako nevoljko, potpisao zakon.

Ministarstvo financija SAD je objavilo popis 114 ruskih političara i 96 oligarha koji su, kako je rečeno, stekli bogatstvo ili moć kroz suradnju s predsjednikom Vladimirom Putinom.

Rusija negira uplitanje u izbore, i tvrdi da se drugi miješaju u njihove izbore.

Glasnogovornica ministarstva vanjskih poslova Maria Zaharova izjavila je kako je Moskva upozorila evropske zemlje da "takve aktivnostitrebajuprestati".

"Ako se to ne zaustavi, morat ćemo poduzeti protumjere", rekla je, bez davanja pojedinosti o navodnim smetnjama ili odmazdi.

15.02.2018      KOLIKO JE KOSOVO DALEKO OD LIBERALIZACIJE VIZA?

Da Kosovo mora da ispuni dva preostala uslova za dobijanje vizne liberalizacije, naglasio je i generalni direktor Evropske ko
misije za pregovore o susedstvu i proširenju Kristian Danielson nakon sastanka sa kosovskim premijerom u Prištini. Da li su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i demarkacija granične linije sa Crnom Gorom zapravo jedini uslovi ili će ih nakon toga biti još, nesiguran je Bedžet Šalja, dok Rada Trajković navodi mogućnost da kod predstavnika Evropske unije postoji strah od odliva stanovništva nakon dobijanja viza.

Demarkacija će uskoro biti rešeno pitanje, međutim drugi uslov je malo komplikovaniji, teško je utvrditi standarde Evropske unije kada su u pitanju korupcija i organizovani kriminal, ističe izvršni direktor Odbora za ljudska prava i slobodu i dodaje da ne sumnja da će nakon ispunjenja ovih proisteći i novi uslovi.
„Po njima, trebalo bi uh
apsiti sve na rukovodećim pozicijama, dakle predsednika, premijera, predsednika Skupštine, sve ministre, pa da Evropska unija bude zadovoljna. To je teško merljivo, bojim se da je to samo sapunica kako bi nas prevarili, jer Kosovo ne može brzo da dobije liberalizaciju viza. Od nas se traži previše, jer ipak je to mlada država, još uvek nestabilna, na staklenim nogama, od nje se traži ono što se nije zahtevalo ni od jedne države i mislim da je to samo razlog za odugovlačenje“, istakao je Bedžet Šalja.
Šalja je uveren da zahtevi postavljeni Kosovu potpomažu Srbiji da postigne svoje ciljeve.
„Preko Kosova EU otvara put Srbiji za integraciju i bojim se da ništa neće biti od viza i ako za mesec dana bude potpisan sporazum sa Crnom Gorom. Vrlo sam skeptičan da ove godine može doći do većeg pomaka“, rekao je on.
Međutim, Rada Trajković podseća da su uslovi jasni, ali, kako je rekla, ne očekuje da će demarkacija i nakon posete crnogorskog premijera Kosovu biti rešena. Saglasna je da je drugi uslov kompleksniji, ali i da zbog neispunjenih uslova ispaštaju građani.
„A možda i samim tim, kod same EU postoji strah da bi se viznom liberalizacijom ispraznilo Kosovo, jer mladi ljudi bez posla usmereni su ka EU, da bi nekako zaradili za hleb ili kao ratnici kod pripadnika e
kstremnih islamskih boraca“, rekla je Trajković.
Dok kosovske institucije ne ispune i preostala dva, od ukupno 95 uslova, proces vizne liberalizacije će biti blokiran, a prema rečima Bedžeta Šalje i Rade Trajković, kosovsko stanovništvo će biti izolovano.

15.02.2018      Bugarska upozorila na spore pregovore Brexita

Bugarska, koja predsedava Evropskom unijom, upozorila je danas na nedostatak napretka u pregovorima istupanja Velike Britanije iz članstva u EU i predložila Londonu da nije kasno da se predomisli i ostane u Uniji.

"Zaista se nadam da će doći do prekretnice u pregovorima kako više niko ne bi patio. Nisam veliki optimista jer do sada nisam video napredak", rekao je bugarski premijer Bojko Borisov novinarima posle neformalnog sastanka šefova diplomatija EU u Sofiji.

EU i Velika Britanija pregovoraju o periodu tranzicije posle Brexita koji treba da počne 29. marta 2019. Međutim, i dalje opstaju nesuglasice dve strane ali i unutar britanskih vlasti. Borisov je ocenio da nije kasno da se Velika Britanija predomisli i ostane u EU.

"Nadam se da će se Britanici vratiti u EU. Ne donosimo uvek dobre odluke, a nije sramota predomisliti se", dodao je premijer Bugarske navodeći primer razvoda supružnika koji se predomisle i ostanu u braku zbog dece ili nekih drugih zajedničkih pitanja.

Britanci su na referendumu 2016. odlučili da izađu iz EU.

15.02.2018      BAJDEN ČESTITAO 10 GODINA NEZAVISNOSTI KOSOVA

Bivši potpredsednik SAD, Džozef Bajden, čestitao je predsedniku Kosova Hašimi Tačiju i svim građanima 10 godina nezavisnosti njihove države.

Džozef Bajden je rekao da je tokom jedne decenije narod Kosova izgradio zavidnu demokratiju.
Bajden je pomenuo vreme kada je posetio prvi put Kosovo i kaže da je bio iznenađen napredkom koji je Kosovo postiglo za kratko vreme.
Predsednik Kosova Hašim Tači je zahvalio Bjadena za, kako kaže on, veoma posebnu čestitku koju je on uputio povodom 10 godina nezavisnosti. Ona opisuje najbolje ljubav bez uslova koju potpredsednik i njegova porodica imaju za narod Kosova.
“Bićemo doživotno zahvalni za njohovu podršku”, napisao je Tači na Fejsbuk nalogu.

15.02.2018      Tillerson: SAD nisu opremale Kurde s teškim oružjem

Državni tajnik SAD Rex Tillerson rekao je danas da SAD nikada nisu dale teško naoružanje kurdskim Jedinicama za zaštitu naroda (YPG).

On je to rekao u Bejrutu uoči posjeta Turskoj u odgovoru na novinarsko pitanje. Ankara smatra te jedinice terorističkom organizacijom, a one su glavni saveznik SAD u borbi protiv militantne Islamske države.

Program Washingtona o naoružavanju YPG je predmet oštrog spora s Turskom.

Turski zvaničnici kažu da im je predsjednik SAD Donald Trump rekao da kurdske naoružane grupe više neće dobijati oružje.

15.02.2018      KOSOVO DOBILO 38.5 MILIONA EVRA ZA MODERNIZACIJU ŽELEZNICA

U okviru investicija za Zapadni Balkan Kosovu je podeljeno 38.5 miliona evra za projekat o rehabilitaciji linije železnica Kosova.

Ovaj projekat će se realizovati uz podršku Evropske Unije, Evropske banke za izgradnju i razvoj i Banku za evropske investicije.
Sporazum za projekat rehabilitacije železnica Kosova potpisan je u četvrtak između Kosova i Evropske banke a izgradnju i razvoj, koja će koristiti grant Okvir za investicije Zapadnog Balkana.
Direktor evropske komisije za su
sedstvo i proširenje Kristijan Danielson istakao je da ova železnica omogućava Kosovu da se poveže sa susednim zemljama i Evropskom Unijom.

14.02.2018      Tači: Sud za ratne zločine 'istorijska nepravda '

Predsjednik Kosova Hašim Tači nazvao je međunarodni sud za ratne zločine sa jurisdikcijom za potencijalno osumnjičene Kosovare "istorijskom nepravdom", dodajući da ga je vlada nerado prihvatila kao "cijenu za svoju slobodu".

U intervjuu za američku agenciju Associated Press (AP), u srijedu, uoči desete godišnjice proglašenja nazavisnosti Kosova od Srbije, Tači je kritikovao Sud koji će biti u Holandiji, usporedivši to sa mogućnosšću uspostavljanj tribunala koji bi sudio Jevrejima koji su u II Svjetskom ratu bili žrtve nacista.

"Kosovo je vodilo odbrambeni rat za svoju egzistenciju kao nacija koja je bila napadnuta kao niti je jedna druga," rekao je Tači dodajući:

"Mi nemamo šta da krijemo".

Kosovski rat za nezaviSnost okončan je 78-dnevnom NATO vazdušnom kampanjom u junu 1998, kojom je zaustavljena krvava ofanziva Srbije protiv etničkih Albanaca.

U ratu je stradalo 13.000 ljudi, a 20.000 Albanki je silovano, prema riječima predsjednika Tačija.

Pod prtiskom SAD i EU, kosovska vlada je 2015. godine pristala na upostavljanje suda za ratne zločine na Kosovu, poznatog kao Spcijalni sud, da bi odgovorili na optužbe da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinili ratne zločine nad etničkim Srbima na Kosovu od 1999. do 2000.

Sud, koji je smješten u Hagu, u Holandiji, tek treba da započne rad na prvim slučajevima.

Američki ambasador na Kosovu, Greg Delawie je danas izjavio da je svrha sud da osigura pravdu za žrtve.

Kosovo je proglasilo nazavisnost od Srbije 17. februara 2008. i do sada je državu priznalo 115 zamlja, ali ne i Srbija, podsjeća AP.

14.02.2018      Država kosovska, zastava albanska

Uoči desete godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova, u Prištini se vodi polemika o albanskoj zastavi koja se nalazi na jednom od kružnih tokova na ulazu u grad, sa glavnog magistralnog puta, a koja je pre nekoliko godina zamenila kosovsku zastavu, dolaskom Špenda Ahmetija iz pokreta Samoopredeljenje na mesto gradonačelnika.
Na  društvenoj mreži Facebook
organizovan je događaj u kojem se zahteva da se na taj kružni tok, uoči 17. februara, vrati zastava Republike Kosova.
„Nismo protiv albanske zastave, koja ima simboliku za ceo naš narod, ali povodom praznika 17. februara, desete godišnjice od proglašenja nezavisnosti, od opštine i od gradonačelnika Špenda Ahmetija, tražimo da se postavi zastava nezavisnosti, zastava Republike Kosova“, naveli su na pomenutom događaju na Facebooku, za koji je zainteresovano preko 1.500 osoba.
U komentarima onih koji su podržali tu inicijativu, navodi se da se niko ne suprostavlja albanskoj zastavi, već da se pored nje treba podignuti i kosovska zastava radi poštovanja.
„Ukoliko ne volimo i ne poštujemo sebe, onda ne možemo da
očekujemo da nas vole i poštuju drugi“, napisao je Ibrahim Krasnići.
„Kosovo će postati onakvo kakvim Kosovari žele da postane. Isto je i sa zastavom. Ona će se poštovati od drugih onda kada za Kosovare bude razumljivo da poštuju svoju zastavu“, napisao je Dukađin Aljimusaj.
Gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, ubrzo se oglasio na istoj društvenoj mreži navodeći da se postavljanje državnih simbola reguliše Zakonom o državnim simbolima i Zakonom o državnom protokolu čiji je zadatak da reaguje u ovakvim slučajevima tokom državnih praznika.
„Verujem da se zna da je 10. godišnjica državni događaj“, dodao je on.
Ubrzo nakon toga, Odeljenje državnog protokola, koje deluje pod Ministarstvom spoljnih poslova, donelo je odluku da se pored albanske zastave u utorak podigne i kosovska zastava.
Analitičari u zemlji navode da državni simboli, himna, zastava te grb, obično ujedinjuju građane, ali na Kosovu ni 10 godina od proglašneja nezavisnosti, to još uvek nije slučaj.
Publicista Miljazim Krasnići, profesor na katedri žurnalistike Univerziteta u Prištini, ističe da još uvek postoji konfuzija po pitanju simbola, kao i po pitanju idološkog pozicioniranja kosovskih Albanaca.
Kako dodaje, građani su i dalje podeljeni u dve struje, jednu koja ima iluzije o ujedinjavanju sa Albanijom, i drugu koja je za nezavisnost Kosova. Prva struja je agresivna u retorici i delovanju i tako je uplašila drugu, dodaje Krasnići.
A za takvu situaciju kriva je politička klasa koja se, kako dodaje, igra simbolima.
„U normalnim uslovima, simboli
se nazivaju simbolima, ali trebali bi da budu mitovi. Mit kojim se mobilizuju država i građani jedne zemlje. To se kod nas ne dešava. Glavna krivica za to jesu ideološka konfuzija i računice kojima se bavi politička elita, ali i javno obrazovanje. Tokom svih ovih godina, javno obrazovanje nije imalo jasnu platformu o tome kako da se afirmišu državne vrednosti i kako da se građani identifikuju sa ovom državom“, naglašava Krasnići.
Sociolog Šemsi Krasnići podseća kako državni simboli koji su predstavljeni onda kada je Kosovo proglasilo nezavisnost nisu prihvaćeni s nekim posebnim emocijama kod kosovskih Albanaca. To zato što su se dugo godina identifikovali sa nacionalnim, albanskim simbolima.
„Državni simboli su se pojavili na neki način iznenada, jer građani su očekivali državu, nezavisnost, ali simbole takve kakvi su nisu. Smatram da su se građani sada u velikoj meri pomirili sa realnošću i shvataju da su ti simboli državni. Oni nacionalni međutim ostaju i dalje simboli pod kojima se identifikuju u nacionalnom smislu“, dodaje sociolog Krasnići.
Kosovo međutim ne peva ni svoju himnu. Himna koja se  intonira i dalje je bez teksta i za sada nema nagoveštaja da će ga uskoro i biti.

14.02.2018      U prevrtanju kamiona u Libiji poginulo 19 migranata

Najmanje 19 migranata poginulo je u srijedu u Libiji kada se njihov kamion prevrnuo u blizini grada Bani Valid, oko 180 kilometara jugoistočno od Tripolija.

U nesreći je povrijeđeno još 60 migranata, rekao je šef bolnice u Bani Validu Mohamed el-Mabruk agenciji Associated Press (AP).

On je dodao da je u kamionu bilo više od 200 migranta, većina iz Eritreje, Somalije i Sudana. Uzrok nesreće nije poznat.

U Libiji haos vlada još od smjene i ubistva dugogodišnjeg libijskog lidera Moamera el Gadafija 2011. godine.

Libijom vladaju dvije vlade. Jedna je međunarodno priznata u Tripoliju, koju predvodi Fajez al Saradž.

Druga je u Bengaziju i nju predvodi komandant samoproglašene libijske nacionalne vojske Halifa Haftar.

Haos u Libiji napravio je od te zemlje glavnu tranzitnu zonu za migrante iz Afrike i Bliskog istoka koji žele da stignu u Evropu.

14.02.2018      Crnogorski premijer Marković stigao na Kosovo

Crnogorski premijer, Duško Marković, stigao je u sredu u popodnevnim satima na Kosovo.
Njega su na
prišitinskom aerodromu dočekali zamenik premijera Fatmir Ljimaj, crnogorski ambasador na Kosovu, Ferhat Dinoša, te ambasador Kosova u Podgorici, Skender Durmiši.
Premijer Crne Gore i premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, će nakon sastanka oko 18 sati održati konferenciju za medije u zgradu Vlade Kosova.
U četvrtak u prepodnevnim satima sastaće se sa predsednikom Skupštine Kosova, Kadrijom Veseljijem, i predsednikom Kosova, Hašimom Tačijem.
Marković je trebao da poseti Kosovo prošle nedelje, međutim poseta je odložena  zbog magle.
Očekuje se da će jedna od glavnih tema Markovićeve posete biti Sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom iz 2015., koji se na Kosovu osporava.
Šef nemačke diplomatije danas i sutra na Kosovu

 
Back to content | Back to main menu